AFANTAZIJA je čest poremećaj, a mnogi ne znaju da ga imaju: Proverite da li imate moć vizualizacije

Neki ljudi jednostavno nemaju sposobnost vizualizacije. Dok većina ljudi može da prizove u sećanje lik svojih najbližih, ili da zamisli sunčan dan na pustom ostrvu, neki ljudi kada sklope očine ostaju potpuno slepi za mentalne slike. Oni jednostavno ništa ne mogu da vizualizuju.

Čak jedan u 50 stanovnika naše planete nema moć vizualnog zamišljanja. To znači da na svakih pedeset ljudi dođe jedna osoba koja kad zatvori oči zaista ne vidi ništa. Njima je uzaludno govoriti “zamisli oblake”, ili “zamisli omiljenu životinju”, jer je to za njih nemoguć zadatak. Pre nekoliko godina naučnici su konačno dali naziv ovom “poremećaju”. Nemogućnost da se vidi duhovnim i mentalnim okom, da se zamisle slike naziva se afantazija.

Interesantno je to što ljudi koji imaju ovaj poremećaj to ni ne znaju.

Oni ne znaju da drugi ljudi zaista mogu videti slike u svom umu, da je zaista moguće maštati slikovito i sklopljenim očima zaista videti ono što se zamišlja.

Naučnici su otkrili zapanjujuću činjenicu: pre nego što je tim ljudima objašnjeno da je zaista moguće videti slike u svom umu, oni su verovali da kada im neko kaže da zamisle nešto, taj neko od njih samo metaforički, a ne stvarno i u slici, traži da oni to zamisle. Oni nisu znali da zamisliti dugu zaista znači videti dugu.

Kako su dokazali da afantazija postoji?

Radeći na ovom problemu, naučnici su naišli na još jedan – pitanje toga kako uopšte dokazati postojanje ovog poremećaja kad niko od nas sa izvesnošću ne može znati šta onaj drugi misli i može ili ne može da zamisli. Kako objektivno izmeriti imaginaciju, kako uporediti moć vizualizacije? Ljudi mogu zamišljati istu stvar, a opisivati je različito ili zamišljati različite stvari, a opisivati ih isto. Čovek može izgovarati naučeni opis stvari, a zaista ne videti ništa pred očima, može lagati u pogledu onog što zamišlja i slično.

Kako bi dokazali postojanje afantazije, naučnici su osmislili jedan test. Ispitanicima su date 3D naočari na kojima je jedno sočivo prikazivalo zeleni krug sa horizontalnim linijama, a drugo crveni krug sa vertikalnim linijama. Ukoliko ste ikada čitali 3D stripove (one iscrtane zelenom i crvenom bojom), znate da ova optička iluzija stvara sliku predmeta koji ima osobine obe prikazane slike.

Pre nego što su ispitanici stavili naočare, zamoljeni su da zamisle jedan od prikazanih krugova. Osobama koje zaista poseduju moć imaginacije, nakon stavljanja 3D naočara, bilo je teško da dožive optičku iluziju stapanja dve prikazane slike. Osobe koje nemaju moć imaginacije, jednostavno su videle optičku iluziju.

Ispostavilo se da je afantazija ipak nešto više od problema u komunikaciji, tj. da postoji i da neki ljudi zaista pate od nemogućnosti zamišljanja slika u svom umu, a da vrlo često to ni ne znaju.

Lek za afantaziju

Pitanje koje sada stoji pred naučnicima jeste sledeće: Zašto oni ne mogu da vide mentalne slike i da li im se ikako može pomoći da steknu sposobnost vizualne imaginacije.

Kada premotavamo neko sećanje, kad nam događaji iz prošlosti prolaze pred očima, u našem mozgu oživljavaju, bude se iste one veze među neuronima koje su se stvarale kada su događaji nastajali. Tako pamćenje i nastaje – među neuronima se grade veze, putevi.

Smatra se da, ako je data veza među neuronima u mozgu na bilo koji način prekinuta ili poremećena, tada mi ne možemo da se setimo traženog događaja i pred očima više ne možemo da vidimo tu sliku. Kada bi naučnici našli način da ožive naša sećanja uprkos prekinutoj ili poremećenoj vezi među neuronima u našem mozgu, to bi ujedno bilo i “lek” za afantaziju.

Ipak, ovo stanje ima i jednu dobru stranu. Moguće je da upravo ljudi sa afantazijom manje pate od depresije, anksioznosti, bolesti zavisnosti post traumatskog poremećaja, s obzirom da su oni češći kod osoba čije se veze među neuronima suviše stimulišu. Istraživanje afantazije tako bi potencijalno moglo da pomogne i u lečenju brojnih psiholoških poremećaja vezanih sa povećanu sposobnost imaginacije i vizualizacije.

NiT