BIOFABRIKOVANA KOŽA: Prava koža uzgojena u laboratoriji – Revolucija je počela! BIOFABRIKOVANA KOŽA: Prava koža uzgojena u laboratoriji – Revolucija je počela!
Mnogi bi želeli da je ovaj svet drugačiji, pravedniji i bolji, ali mali broj ljudi zaista radi na tome da nešto promeni. Ipak postoje... BIOFABRIKOVANA KOŽA: Prava koža uzgojena u laboratoriji – Revolucija je počela!

Mnogi bi želeli da je ovaj svet drugačiji, pravedniji i bolji, ali mali broj ljudi zaista radi na tome da nešto promeni. Ipak postoje oni koji aktivno rade na tome da ovaj svet zaista postane bolje mesto. Biofabrikovana koža već danas menja našu celokupnu budućnost…

Šta biste pomislili kada bismo vam rekli se danas koža može laboratorijski uzgajati; da više ni jedna životinja na svetu ne mora da umre kako bi nekoga grejala kožna jakna ili cipele? Da li vam to zvuči previše fantastično, nerealno?

Kompanija Modern Meadow je učinila da ovaj san postane realnost. Uzgajanje kože u laboratoriji nije nikakva futuristička fantazija. To se događa danas. Ovo su prvi koraci koji će pokrenuti revoluciju u odnosu čoveka i njegove okoline, u shvatanju sveta koji nas okružuje, prvi koraci u izgradnji jednog sasvim drugačijeg sveta…

Dok ovo čitate, naučnici koji rade za ovu kompaniju uzgajaju prirodne materijale koristeći žive ćelije organizama. Oni uzgajaju kolagen – protein koji se prirodno nalazi u životinjskoj koži. Od njega se pravi biofabrikovana koža – prava koža uzgojena u laboratoriji, za čije dobijanje nije potrebno žrtvovati ni jednu jedinu životinju.

Koža je veoma popularna roba širom sveta, a njena proizvodnja nas veoma mnogo košta, prvenstveno u ekološkom smislu. U njenoj proizvodnji i obradi koriste se brojne hemikalije štetne po okolinu, a sam uzgoj životinja u značajnoj meri doprinosi zagađenju vazduha. Sam proces obrade kože nije bezopasan ni za radnike. Pored toga, u tom procesu troše se nenormalne količine vode. Već vam je jasno da je lista razloga protiv korišćenja životinjske kože pozamašna, čak i kad izuzmemo osnovne razloge koji se tiču nehumanosti takvog procesa.

Koliko god vam koža pasovala dobro, prirodno i omogućavala zaštitu uz dopuštanje da telo diše, procesom njene obrade njoj se u mnogome oduzima od prirodnosti. Industrijski obrađenoj koži potrebno je 40 godina da se raspadne, dok neke materije uključene u njenu obradu i proizvodnju ne mogu da se razgrade ni za 500 godina. Reklo bi se da je ova produžena trajnost kože plus, ali u današnjem potrošačkom društvu, u kojem se brzo zasitimo starog jer se novo stalno proizvodi, to znači više teško razgradivog otpada i više materija štetnih za okolinu. Ipak volimo kožu. Koža je toliko omiljen materijal da se za nju širom sveta izdvaja 100 milijardi dolara godišnje.

Industrija veštačke kože je potpuno druga sfera – ona je svet za sebe, kao i njeni proizvodi. Imitacija kože, iako izgleda nalik prirodnoj koži, ima potpuno drugačiji miris i karakteristike. Ona nije ni primaći pravoj koži, uprkos tome što su imitacije sve bolje i bolje i sve izdržljivije. Osim toga, veštačka koža baš i nije najzdravija alternativa i ima mnogo mana. Polivinil hlorid (PVC) je najzastupljeniji matrijal u proizvodnji veštačke kože – lako je zapaljiv, u njemu koža ne diše, otpušta toksine, uopšte nije eko frendli… Postoje i neke eko frendli alternative, poput kože od morske trave (kelp), kore ananasa i kore hrasta… Nijedna od ovih imitacija jednostavno nema odgovarajuću teksturu i osećaj kože.

Već neko vreme se aktivno radi i na laboratorijskom uzgajanju mesa, koje zauvek može stati na put nehumanom odnosu prema životinjama i ubijanje zbog hrane i odeće učiniti delom ljudske (necivilizovane) prošlosti. Čak i ako do takvog revolucionarnog preokreta ne dođe, laboratorijsko uzgajanje mesa može biti deo rešenja problema gladi u svetu. U veoma bliskoj budućnosti moći ćemo da jedemo meso bez ikakve griže savesti da neko mora dati život kako bismo mi živeli i brige da time doprinosimo patnji mnogih drugih životinja. Pitanje je meseci, ili dana kada ćemo na običnom uličnom kiosku moći da kupimo hamburger od laboratorijski uzgojenog mesa.

Modern Meadow smatra da će laboratorijski uzgoj kože funkcionisati kao grana mesne industije budućnosti. Dobijaćemo pravo meso i pravu kožu bez ubijanja životinja. Umesto da tražimo nove načine da imitiramo kožu štetnim polimerima, zašto jednostavno ne bismo iskoristili genetski inženjering u proizvodnju odeće? Ova kompanija genetskim inženjeringom stvara proteine slične goveđem kolagenu.

Tim stručnjaka pronašao je način da natera komponente proteina da formiraju vlakna bez korišćenja prirodnih fibroblastera. Kada se vlakno formira, dobijeni parčići materijala se spajaju posebnim metodama u veće komade kože. Zatim dolazi farbanje i druga uobičajena završna obrada.

Ekološki i emotivni aspekti nisu jedine prednosti animal – frendli kože. Poznato je da je prirodna koža pomalo nezgodna za rad. Ume da bude nejednake debljine. Prilikom krojenja pravi se dosta otpada zbog nejednakih ivica. Biofabrikovana koža, laboratorijski proizvedena prava koža otklanja sve ove probleme uz zadržavanja svih benefita prirodnog materijala i pruža još više. Inženjeri čak mogu da načine da jedno parče materijala bude različitih karakteristika na različitim delovima po potrebi dizajnera (kada je potrebno kombinovanje različitih vrsta kože, na primer).

Modern Meadow primenjuje sličnu tehnologiju i logistiku koja se koristi pri proizvodnji ljudskog tkiva. Jedan od osnivača firme, Andras Forgacs, koji je komercijalizovao 3D bioštampanje kao proces proizvodnje ljudskog tkiva, koristi biofabrikaciju da stvori prirodnu kožu od živih ćelija bez nanošenja zla životinjama. Njegova namera nije da uništi postojeću industriju kože, već da stvori neke sasvim nove mogućnosti, nove proizvode, nove vrste kože koje uopšte ne postoje u prirodi.

Međutim, naslućujemo da bi biofabrikovana koža mogla upravo da donese to – kraj današnje industrije kože; dok bi laboratorijski uzgoj mesa mogao i da sasvim okonča industrijski uzgoj i praksu ubijanja životinja zarad ljudskih potreba. I sve to na radost mnogih boraca za prava životinja.

Da li je biofabrikacija mesa i kože prvi korak ka novom, revolucionarno drugačijem načinu razmišljanja i življenja?

NiT

Smoux

Filozof, stargejzer, zanesenjak i probisvet, zaljubljenik u naučnu fantastiku, horor i nauku, u postavljanje pitanja i traženje odgovora, u umetnost i sve što oslobađa um, donosi prosvetljenje i razvejava dogmatski mrak...

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *

three × one =