Da li dvoje ljudi mogu da nasele Zemlju u slučaju izumiranja čovečanstva? Da li dvoje ljudi mogu da nasele Zemlju u slučaju izumiranja čovečanstva?
Adam i Eva su možda uspeli u Bibliji, ali da li je dvoje ljudi zaista dovoljno da se ponovo naseli cela planeta, sa naučne... Da li dvoje ljudi mogu da nasele Zemlju u slučaju izumiranja čovečanstva?

Adam i Eva su možda uspeli u Bibliji, ali da li je dvoje ljudi zaista dovoljno da se ponovo naseli cela planeta, sa naučne tačke gledišta?

Hajde za početak da pogledamo očigledne probleme. Pod jedan: koliko uopšte ta prva žena treba da rađa? Ona bi morala da bude non stop trudna i plođena do smrti. Toj jadnoj ženi ne bi se ispatilo da uopšte skupi noge. To bi zaista bio iscrpljujuć posao! Čak i da počne negde sa 12 godina, opet bi do svoje tridesete jedva mogla da izrodi 15oro dece. Dotle bi, ako uopšte preživi, verovatno več bila istrošena starica. Pod dva – jedan mali problem koji se zove incest: prva generacija potomaka bili bi braća i sestre jedni drugima, a druga generacija bliski rođaci… i svi bi trebalo non stop  da se seksaju međusobno. Bahanalije kojima ni Markiz de Sad nije ravan! Ali na stranu da stavimo svako moralisanje i etičarenje i vidimo šta kaže nauka.

Veliki broj studija pokazao je da kada dođe do ukrštanja bliskih rođaka, nastaju baš gadne posledice. Incest je sa razlogom zabranjen u modernim društvima.

Može se očekivati pojava čitavog spektra deformiteta, retardacija, ali i veliki mortalitet potomstva. To pokazuje i jedna studija sprovedena među decom roditelja koji su bili u bliskom srodstvu u Češkoj između 1933. i 1970. godine. Tu je i šoroko rasprostranjen daltonizam na ostrvu Pingelap, izazvan time što je razoran tajfun ostavio samo 20 preživelih stanovnika da ponovo nasele ostrvo.

U evropskim kraljevskim porodicama takođe imamo primere kakve grozote pravljenje potomstva među rođacima donosi. Charles II u Španiji je najpoznatiji primer – rođen je sa nebrojeno mnogo fizičkih deformiteta i mentalnih poremećaja, što su španski naučnici pripisali koeficijentu konsangviniteta. Drugim rečima, nasledio je previše identičnih gena sa strane oba roditelja.

Postoje još mnoge druge studije koje pokazuju mračne strane razmnožavanja među krvnim srodnicima. Glavni problem je svuda isti – neraznovrsnost genetskog materijala. Kada oba roditelja imaju sličan genestki materijal, kao posledicu višegeneracijskog incesta i prenesu ga na dete nastaju razne nasledne bolesti. Ukoliko su majka i otac deteta istovremeno brat i sestra međusobno, njihov genetski materijal je skoro identičan. Bolesti koje na ovaj način nastanu, posle se teško mogu iskoreniti čak i uz uvođenje “sveže krvi” u lozu.

U slučaju da vam je već muka, moramo da kažemo da ovo nije sve! Genetska raznovrsnost je važan faktor za opstnak vrste. Pokazalo se da je ona jedan od ključnih faktora za prevazilaženje problema u vidu promena okruženja, klimatskih uslova i slično. Upravo ova sposobnost preživljavanja se gubi kada se potpomstvo dobija putem incesta. Kvalitet samih spermatozoida se takođe smanjuje, jedinke su sve neotpornije na spoljašnje faktore.

U prirodi vlada pravilo – što je veća genetska raznovrsnost to je jedinka otpornija, prilagodljivija, jača. Priroda voli genetsku raznovrsnost i daje prednost takvim jedinkama. Dakle, genetika jedne porodice, loze, rase… mešanjem sa drugima jača, i povećava šanse za opstankom. Što je populacija manja, to je verovatnoća da će sve jedinke biti rođaci u nekom momentu, biti veća, a to će maksimizirati broj bolesti, defekata, oslabiti imunitet i ukupnu sposobnost preživljavanja. Incestuozna loza se vremenom urušava sama u sebe.

S ovim problemom se najčešće danas susreću biolozi koji pokušavaju da obnove populaciju određenih vrsta životinja koje su na ivici izumiranja, poput kakapo papagaja na Novom Zelandu. Tajvim vrstama se danas crno piše. Što je manji broj primeraka, to su manje i šanse da će vrsta opstati i to ne samo iz očiglednog razloga da manje jedinki daju manje potomstva, već upravo zbog postojanja previše identičnih gena.

Ipak, čuda se događaju…

Istorija ljudske civilizacije pokazala je da pod odgovarajućim uslovima, određeni slučajevi kao da prkose zakonima prirode i verovatnoće. Uzmimo za primer Huterite. Čitava zajednica od 45.000 ljudi koji danas žive u Severnoj Americi predstavlja potomstvo od samo 18 porodrica, a ipak opstaje.

18 porodica ipak nije isto što i dve osobe. Za sad su šanse za tako nešto mršave do nikakve. Međutim…

“Dokazi o kratkoročnim užesnim efektima genetske neraznovrsnosti jesu veom jaki, ali tu se uvek radi o verovatnoći” – kaže antropolog John Moore, koji se, u saradnji sa NASA-om, bavi istraživanjem toga na koji način bi ljudi mogli da izvrše kolonizaciju drugih planeta. “Postoje priče o neverovatnim putovanjima do ivice izumiranja i nazad – sve je moguće”, kaže on.

NiT

Smoux

Filozof, stargejzer, zanesenjak i probisvet, zaljubljenik u naučnu fantastiku, horor i nauku, u postavljanje pitanja i traženje odgovora, u umetnost i sve što oslobađa um, donosi prosvetljenje i razvejava dogmatski mrak...

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *

fourteen − 10 =