DA LI JE SVEST POSLEDICA ENTROPIJE? Šta nas čini svesnim bićima? DA LI JE SVEST POSLEDICA ENTROPIJE? Šta nas čini svesnim bićima?
Veoma je moguće da je ljudska svest u tesnoj vezi sa haotičnom prirodom univerzuma. Merenja pokazuju da se u budnom stanju entropija mozga povećava.... DA LI JE SVEST POSLEDICA ENTROPIJE? Šta nas čini svesnim bićima?

Veoma je moguće da je ljudska svest u tesnoj vezi sa haotičnom prirodom univerzuma. Merenja pokazuju da se u budnom stanju entropija mozga povećava. Naučnici sada pokušavaju da otkriju na koji način je entropija univerzuma povezana sa svešću. Da li smo svesni samo zato što se mozak, kao i sve u kosmosu, kreće ka stanju sve većeg haosa? Kakvu ulogu u svemu tome igraju psihodelične droge? Kako beživotna materija može roditi svest i samosvest?

Mozak, koji je kolevka svesti, sačinjen je od istih onih atoma koji čine sve stvari koje nas okružuju. Pa zašto onda mi imamo svest, a kamen, stolica, olovka nemaju? Od čega to zavisi? U kojem momentu fizički entitet postaje svestan, u kojem momentu stvar dobija nešto tako apstraktno kao što je svest i prestaje da bude stvar? Danas, kada veštačka inteligencija postaje stvarnost, kada se pojavljuju prvi humanoidni roboti, ovo pitanje postaje važnije nego ikada.

Entropija mozga i entropija univerzuma

Uprkos tome što se o ovoj temi raspravlja već vekovima, niko još uvek nije sasvim siguran šta je svest i zbog čega smo svesni. Poslednjih par decenija mnogi veliki umovi pokušavali su da reše ovu zagonetku. Misterijom svesti bavili su se neuronaučnici, fizičari, mistici… Danas neki naučnici veruju da odgovor na ovo pitanje ima neke veze sa entropijom univerzuma.

U fizici pojam entropije predstavlja neraspoloživost energije, nemogućnost da se energija jednog sistema pretvori u mehanički rad, neupotrebljivost energije. Energija se ne može stvoriti, niti uništiti, ali može postati neupotrebljiva.

U čisto teoretskom smislu, entropija je bezdimenzioni kvalitet – mera neuređenosti, nesigurnosti, nasumičnosti, nekog sistema, nepredvidljivosti ishoda događaja. Entropija je stanje i mera haosa, randomizacije.

Čitav univerzum je u stalnom stanju povećanja entropije, a drugi zakon termodinamike nam kaže da entropija u zatvorenom sistemu može samo da se povećava. Drugim rečima, čitav univerzum se kontinuirano kreće ka stanju sve veće neuređenosti i haosa. Istovremeno, kosmos se kontinuirano širi, uvećava.

Ako pođemo od toga da je na samom početku univerzuma, pre Velikog Praska, vladao red; ako pođemo od toga da su nakon Velikog Praska čestice započele svoje haotično kretanje i da se disperzija, koja je tada započeta, do današnjeg dana povećava; razumno je pretpostaviti da se nešto slično događa i sa mozgom.

Sasvim je logično pretpostaviti da ljudski mozak prati istu shemu kao i univerzum, kada uzmemo da smo mi sačinjeni od istih elemenata kao i univerzum, da smo svi sačinjeni od zvezda, da svaki atom našeg bića potiče iz tog ultimativnog kotla svih elemenata poznatog pod imenom “Veliki Prasak” i da je i samo naše postojanje rezultat progresije univerzuma ka stanju sve veće entropije.

Interesantno je i to da se evolucijom i sa postizanjem veće svesti, ljudski mozak takođe povećava.

Psihodelične droge i proširenje svesti

Neka ranija istraživanja bavila su se merenjem entropije mozga pod uticajem psihodeličnih droga. Istraživanja dejstva psihodeličnih droga na ljudski mozak imala su zadatak da ispitaju da li psihodelici zaista proširuju svest povećavajući moždanu konektivnost. 

Ideja proširenja svesti upotrebom psihodelika nije nova, a naročito je bila popularna tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Na tragu šamanskih, plemenskih tradicija, ljudi su pokušavali da na ovaj način dosegnu neku formu mističnog iskustva, duhovnog prosvetljenja i uzdizanja. U to vreme je ideja o proširenju svesti bila je usko vezana za proživljavanje religijskih iskustava dalekih predaka civilizacije. Danas je ova ideja iz mističnih sfera izmeštena u naučne ustanove i dobija na sve većoj ozbiljnosti.

Moderna hipoteza entropijskog mozga pretpostavlja da je psihodelično stanje primer stanja primitivne svesti, oblika svesti koji je prethodio današnjoj svesnosti. Smatra se da je ono preteča razvoja današnje moderne svesti kakvu imamo u budnom stanju.

DA LI JE SVEST POSLEDICA ENTROPIJE? Šta nas čini svesnim bićima?

Psihodelici naš mozak dovode u stanje destabilizacije, za koje se smatra da je tipično za stanje mozga arhaičnih ljudi, ali i stanje u kojem se nalazi mozak deteta. To je stanje povećane entropije, za razliku od stanja supresovane entropije karakteristične za mozak modernog odraslog čoveka.

Naučnici su zapazili povećanje entropije mozga u psihodeličnim stanjima, približavanje takozvanim “kritičnim tačkama” destabilizacije. Prema datoj teoriji entropijskog mozga, u svesnom stanju današnji mozak na neki način vrši suspenziju entropije – radi ispod te kritične tačke u kojoj bi došlo do takve destabilizacije. Ljudski mozak danas poseduje sposobnost supresije entropije.

Međutim, upravo se ekspanzija entropije, a ne sposobnost njene supresije, smatra ključem napretka ljudske svesti.

Veća entropija prosto znači da ljudski mozak poseduje veći repertoar potencijalnih mentalnih stanja i samim tim veću nepredividivost.

Smatra se da se evolucija ljudske svesti dogodila upravo zahvaljujući procesu ubrzane ekspanzije entropije (destabilizacije sistema) u nekom momentu. Zatim je usledila faza suspenzije entropije i stabilizacije, uvođenja reda.

U nekim krugovima se spekuliše da je do takve nagle ekspanzije ljudske svesti moglo doći upravo otkrićem i konzumacijom psihodelika u praistoriji. S druge strane, postoje pretpostavke da je do povećanja ljudskog mozga došlo sa naglim klimatskim promenama i potrebom za prilagođavanjem. Možda je ljudska svest napredovala sa povećanom potrebom za procesuiranjem većeg broja podataka…

Iako određena istraživanja potvrđuju hipotezu entropijskog mozga, to ipak još uvek ne znači definitivnu potvrdu ove teorije, kao ni svih njenih implikacija.

Svest je svojstvo celine sistema

Internacionalni tim naučnika iz Francuske i Kanade došao je do veoma zanimljivog predloga odgovora na pitanje “Kako nastaje svest?”

Jose Luis Perez Velazquez, biohemičar za Univerziteta u Torontu i njegov kolega Ramon Guevarra Erra, fizičar sa Univerziteta Dekart u Parizu smatraju da se svest upravo i javlja zato što se mozak, kao i sve u univerzumu, kreće ka stanju sve veće entropije. Svoje zaključke su izložili u naučnom radu obavljenom u magazinu Physical Review E.

Prema njihovim saznanjima, svest se javlja kada mozak maksimizuje svoj informacioni sadržaj. Zašto mozak to radi?

U pokušaju da bolje modeluje stvarnost, radi što uspešnije borbe za opstanak, ljudski mozak postaje svestan – maksimizuje razmenu informacija kako bi svome “nosiocu” omogućio bolje shvatanje, mapiranje sveta.

Svest tako postaje osobina sistema u celini, svojstvo totaliteta strukture, svojstvo mozga, a ne element mozga. Svesti nije ni u jednom posebnom delu ovog sistema – neuronima, kao što je nema ni u stvarima. I to je ono što je zaista zanimljivo i fascinantno kod svesti. Tu upravo napipavamo granicu između pukog fizičkog entiteta i svesnog organizma. A ona možda leži u entropiji.

Ovi naučnici su pokušali da otkriju optimalne uslove za rađanje svesti analizirajući neurofiziološke podatke ispitanika tokom sna i tokom budnog stanja.

Statistička mehanika svesti

U ovom projektu naučnici su ljudski mozak proučavali po principu mehaničkog sistema, putem statističke mehanike – grane teoretske fizike koja uz pomoć teorije verovatnoće objašnjava ponašanje mehaničkih sistema. Posmatrali su kako u mozgu dolazi do sinhronizacije (usklađenosti) oscilacija električne aktivnosti različitih setova neurona i po tome su modelirali mrežu neurona.

Najnovija studija ovih naučnika proizilazi iz zapažanja da je naša svest, ili makar pravilna moždana aktivnost nekako povezana sa srednjim (a ne visokim ili niskim) vrednostima sinhronizovanosti neurona.

Oni smatraju da se u svesnom stanju ne povećava toliko sama moždana konektivnost, već broj načina na koje se određeni stepen konektivnosti neurona može ostvariti. Drugim rečima, povećana je mogućnost konektivnosti, a ne nužno sama konektivnost.

Kako bi ispitali svoje pretpostavke naučnici su merili električnu aktivnost i zračenja magnetnog polja mozgova ispitanika u budnom i uspavanom stanju. U istraživanju je učestvovalo ukupno 9 ispitanika, od kojih su njih 7 patili od epilepsije.

Ustanovili su da je stanje budnosti usko vezano za beleženje maksimalnih vrednosti entropija mozga. U normalnom budnom stanju zabeležen je najveći broj mogućih sklopova interakcija među moždanim mrežama, dakle i najveće vrednosti entropije. Entropija mozga u budnom i svesnom stanju bila je čak veća od entropije tokom epileptičnih napada. Tačnije, u svesnom stanju, mozgovi ispitanika pokazivali su povišene vrednosti Lempel–Ziv (LZ) kompleksnosti.

Fascinantno je kako obična nesvesna materija (neuroni) putem interakcija i usklađenosti oscilacija prelazi u svesno stanje kao sistem, maksimiziranjem  konektivnosti.

Međutim, rezultati testova nisu konkluzivni, s obzirom da se radi o malom broju ispitanika, i da je tokom ponavljanja eksperimenata dolazilo do nekih nedoslednosti. Iako, za razliku od Perez Velazqueza, Guevarra Erra pojam entropije u vezi sa svešću koristi opreznije i uprkos tome što brojni testovi tek slede, naučnici su uvereni da su na dobrom tragu.

Naredna istraživanja, pored toga što bi trebalo da obuhvate veći broj ispitanika, mogla bi da se pozabave i ispitivanjem mozga u izmenjenim stanjima svesti.

Ako ništa drugo, sve ovo pokazuje da povezanost svesti sa entropijom i te kako vredi u buduće detaljnije proučavati.

NiT

Smoux

Filozof, stargejzer, zanesenjak i probisvet, zaljubljenik u naučnu fantastiku, horor i nauku, u postavljanje pitanja i traženje odgovora, u umetnost i sve što oslobađa um, donosi prosvetljenje i razvejava dogmatski mrak...

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *

2 + seventeen =