DEPRESIJA MENJA NAČIN GOVORA: Depresivni ljudi se prepoznaju po rečima koje koriste DEPRESIJA MENJA NAČIN GOVORA: Depresivni ljudi se prepoznaju po rečima koje koriste
Depresija ima svoj sopstveni jezik. Ona menja sve – od toga kako se krećete i komunicirate sa ljudima, kako spavate, radite i jedete, do... DEPRESIJA MENJA NAČIN GOVORA: Depresivni ljudi se prepoznaju po rečima koje koriste

Depresija ima svoj sopstveni jezik. Ona menja sve – od toga kako se krećete i komunicirate sa ljudima, kako spavate, radite i jedete, do načina na koji govorite i pišete. Jezik depresije ponekad ima moć da ostavi veoma jak utisak na druge. Stihovi pesnikinje Silvije Plat i muzičara Kurta Kobejna uticali su na mnoge, a oboje su patili od depresije i izvršili samoubistvo.

Naučnici već dugo pokušavaju da otkriju prirodu veze između depresije i jezika. Tehnologija im danas pomaže da pronađu makar deo odgovora.

Nova psihološka studija objavljena u magazinu Clinical Psychological Science, tvrdi da na osnovu česte upotrebe određenih vrsta reči možemo saznati da li neko pati od depresije.

Ranije je bilo teže izvesti temeljnu psihološku analizu jezika i izražavanja, jer nije bilo mogućnosti da se odjednom obuhvati veliki uzorak. Danas specijalno dizajnirani kompjuterski programi za analizu teksta znatno olakšavaju ovaj posao. Uz pomoć njih se ekstremne količine podataka obrađuju u roku od samo par minuta. Izračunava se učestalost javljanja određenih reči ili vrsta reči, prosečna dužina rečenica, gramatički obrasci, bogatstvo i raznovrsnost izražavanja i slično.

Upravo nam ova tehnologija, sa svojom mogućnošću brze obrade velike količine podataka, omogućava uočavanje određenih jezičkih karakteristika i obrazaca koje ljudskom oku mogu da promaknu.

Ipak, i do sada su nam od velike koristi u izučavanju depresije bile lične ispovesti, dnevnici ljudi koji pate od depresije, ali i dela poznatih umetnika poput K.Kobejna i S. Plat. Osluškivanje samog načina govora depresivnih osoba takođe nam pruža značajne uvide.

 

Kada sve ovo uzmemo u obzir, istraživanja pokazuju da postoji jasna razlika između načina govora depresivaca i osoba koje ne ispoljavaju nikakve simptome depresije.

Sadržaj jezika

Sam jezik može se razložiti na dve komponente: sadržaj i stil. Sadržaj je ono šta izražavamo – značenje, tema naših izjava. Uopšte ne iznenađuje to što se kod ljudi koji pate od depresije uočava preterana upotreba reči koje izražavaju negativne emocije. Među tim negativnim rečima najčešća je upotreba negativnih prideva i priloga poput “usamljen”, “tužan”, “očajan”.

Međutim, od upotrebe negativnih prideva i priloga mnogo je interesantnije to na koji način depresivni ljudi upotrebljavaju zamenice. Zapaženo je da ovi ljudi mnogo češće koriste zamenice prvog lica jednine, poput  “ja”, “moje”, “meni”, od svih ostalih zamenica. Drugim rečima, govor depresivnih ljudi odaje da su oni mnogo više fokusirani na sebe nego na druge.

Naučnici veruju da je za identifikovanje depresije mnogo značajnija i pouzdanija upotreba zamenica od upotrebe prideva koji nose negativno emotivno značenje. Jezik depresije fokusiran je na govornika.

DEPRESIJA MENJA NAČIN GOVORA: Depresivni ljudi se prepoznaju po rečima koje koriste

Česta upotreba negativnih prideva i zamenica prvog lica jednine odaju depresivce. Foto: Pixabay.

 

Preterano razmišljanje o problemima, negativne misli i društvena izolacija uobičajeni su simptomi depresije. Ipak mi ne znamo sa sigurnošću šta je ovde uzrok čega. Da li depresija tera ljude da se izoluju i fokusiraju na sebe, ili preterano fokusiranje na sebe i izolacija dovodi do depresije?

Stil govora i pisanja

Za razliku od sadržaja, jezički stil predstavlja način na koji sebe izražavamo. Istraživanja su pokazala da stil izražavanja predstavlja još pouzdaniji pokazatelj da li neka osoba pati od depresije ili ne, čak i od prideva, zamenica i priloga. Analiza pisanja 6400 ljudi sa 64 različita foruma o mentalnom zdravlju pokazala je da su depresivni ljudi skloni izražavanju korišćenjem apsolutističkih reči – reči poput “nikad”, “uvek”, “mora”, “stalno”, “apsolutno”, “nikako”, “ništa”, “sve”, “svi”… Jezik depresije pun je isključivosti.

Depresivci su skloniji crno-belom i isključivom gledanju na svet, a to se direktno odražava i na njihov jezički stil. U poređenju sa 19 različitih kontrolnih foruma, na forumima koji se bave anksioznošću i depresijom apsolutističke reči su 50% češće, a na forumima koji se bave samoubilačkim mislima ovaj procenat je mnogo veći – čak 80%.

Upotreba zamenica pokazala je sličan obrazac, samo u manjim razmerama. Paradoksalno, izražavanje negativnih emocija bilo je dominantnije na forimima koji se bave depresijom i anksioznošću, nego na onim koji se bave suicidnim mislima.

Naučnici su u istraživanje takođe uključili i forume na kojima ljudi koji su se oporavili od depresivnih epizoda pišu ohrabrujuće poruke o tome kako su se izborili sa svojim psihičkim problemima. Negativne emocija na ovim forumima izražavane su skoro podjednako kao na kontrolnim forumima, dok je izražavanje pozitivnih emocija bilo veće čak za 70%. Međutim, zanimljiva je činjenica da je procenat apsolutističkih reči bio znatno veći u odnosu na kontrolne forume, ali i neznatno niži u odnosu na forume za savetovenja u vezi sa anksioznošću i depresijom.

Poznato je da simptomi depresije imaju tendenciju da se vraćaju. Velike su šanse da osoba koja je jednom imala epizodu depresije, ponovo upadne u depresiju nekad u budućnosti. Osobe sklone depresiji daleko češće upotrebljavaju apsolutističke reči, bez obzira da li trenutno imaju simptome depresije ili ne.

DEPRESIJA MENJA NAČIN GOVORA: Depresivni ljudi se prepoznaju po rečima koje koriste

Zbog toga naučnici danas sklonost ka apsolutističkom mišljenju i isključivosti, čak i kad nema drugih simptoma depresije, smatraju za znak naklonjenosti depresiji. Slično važi i za sklonost ka stavljanju samog sebe u fokus i “crnim” mislima.

Naravno da osoba ponekad može koristiti jezik depresije čak iako realno nije depresivna. Na kraju krajeva, za to da li neko pati najmerodavnije je to kako se oseća na duže staze.

Praktične implikacije

Razumevanje jezika depresije može nam pomoći da bolje razumemo sam način na koji depresivne osobe misle, ali i mnogo više od toga.

Naučnici danas “treniraju” kompjutere sa veštačkom inteligencijom i sposobnošću mašinskog učenja (učenja iz iskustva) da na osnovu analize teksta prepoznaju ljude sa potencijalnim psihičkim problemima (na primer čitajući objave na blogovima ili društvenim mrežama).

Kompjuterska analiza se već sad pokazuje kao mnogo efikasnija od manuelne analize čak i veoma iskusnih terapeuta u klasifikovanju psiholoških poremećaja, zahvaljujući kompleksnim algoritmima i obradi ogromne količine podataka odjednom. Kako baza podataka bude rasla, a algoritmi budu postajali sofisticiraniji, tako će i komjputeri postajati još bolji u pružanju asistencije terapeutima.

Svetska Zdravstvena Organizacija procenjuje da u ovom trenutku više od 300 miliona ljudi širom sveta pati od depresije. To znači da se broj osoba sa simptomima depresije od 2005. godine do danas povećao za 18%.

U današnje vreme kada je depresija u konstantnom porastu svaka pomoć je dobrodošla. Svako sredstvo uz pomoć kojeg se stanje može uočiti što ranije, daje nam veći manevarski prostor za sprečavanje tragičnih gubitaka – poput samoubistva Silvije Plat i Kurta Kobejna.

NiT: Članak je izvorno objavljen u magazinu The Conversation

Smoux

Filozof, stargejzer, zanesenjak i probisvet, zaljubljenik u naučnu fantastiku, horor i nauku, u postavljanje pitanja i traženje odgovora, u umetnost i sve što oslobađa um, donosi prosvetljenje i razvejava dogmatski mrak...

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *

2 × 3 =