Dr. Milovanović je pionir neurokardiologije: Srpski doktor pomaže najtežim pacijentima, kojima drugi lekari ne mogu da pomognu Dr. Milovanović je pionir neurokardiologije: Srpski doktor pomaže najtežim pacijentima, kojima drugi lekari ne mogu da pomognu
Kada je bogatstvo izgubljeno ništa nije izgubljeno, kada je zdravlje izgubljeno skoro sve je izgubljeno, rekao je davno jedan od najvećih pisaca ikad Fjodor... Dr. Milovanović je pionir neurokardiologije: Srpski doktor pomaže najtežim pacijentima, kojima drugi lekari ne mogu da pomognu

Kada je bogatstvo izgubljeno ništa nije izgubljeno, kada je zdravlje izgubljeno skoro sve je izgubljeno, rekao je davno jedan od najvećih pisaca ikad Fjodor Mihajlovič Dostojevski.

Vodeći se tom maksimom, sagovornik za Kurir TV neurokardiolog, profesor dr Branislav Milovanović, je svo svoje višedecenijsko stečeno znanje iz medicine usmerio na lečenje pacijenata kojima niko do tada nije mogao da pomogne.

Kao svetski poznat i priznat vrhunski stručnjak, Dr. Milovanović je pionir u oblasti neurokardiologije. Član je Evrospke akademije nauka i umetnosti.

Prof Milovanović je osnivač i šef Neurokardiološke laboratorije u KBC Bežanijska kosa, koja sa uspehom radi od 2004. kao jedan od retkih zdravstvenih centara tog tipa u svetu.

“Najvažnija je ta filozofija života. Ne možete se baviti jednim drvetom već šumom. Svi mi smo školovani na taj način. Ova disciplina u kojoj sam lider i ovde ali i u svetu, a to je neurokardiologija, je integracija svega što može da se integriše. ta integracija je ključna jer je tu ključni čovek.

Morate imati taj holistički pristup.

Ako imate 10 bolesti sve one su u jednom čoveku. To me je upravo nateralo da počnem tako da razmišljam pre 20 godina. Tad sam shvatio da integralno morate sve da posmatrate. Morate da kobinujete više naučnih disciplina. Ključna stvar je pomoći čoveku”, kaže dr Milovanović u razgovoru za Kurir.

Vaš omiljeni pisac, Dostojevski, kaže da treba otići na Zapad, steći tamo znanje a onda se vratiti… To ste upravo i Vi uradili.

Dostojevskog sam se setio kada sam bio u Velikoj Britaniji. Inače sam bio stipendista njihove vlade. Cela ta moja priča liči na film. Profesor Kristofer Matajas je glavna referenca za autonomni sistem. ja sam pre 20 godina shvatio čime se moram baviti a to je autoimuni sistem koji predstavlja upravljački softver za naš organizam.

Shvatio sam da ne možete se baviti jednim organom nego globalno morate posmatrati čoveka. Jedini način je da znate da radite dijagnostiku tog upravljačkog dela. Gledao sam ko je glavna referenca i to je upravo profesor Kristofer Matajas.

U to vreme sam već bio doktorirao. Napisao sam mu pismo. Inače, tad sam radio sa opremom koju sam imao. Shvatio sam da mi je potrebna dodatna edukacija. Ja sam inače kardiolog a profesor se bavio neuro vaskularnom medicinom. Kada je video moje reference, profesor me je podržao i ja sam konkurisao za stipendiju “Velkam trast”. To mi je bio jedan od najznačajnijih trenutaka u životu kada sam to dobio.

Imao sam sreću da se edukujem kod njega i shvatio sam tad šta može da bude prednost sa moje strane. Edukovao sam se iz neurološkog dela kako se radi ispitivanje autonomnog nervnog sistema.

Moja prednost je bila što sam i kardiolog jer se prethodnih 20 godina razvijala kardiološka dijagnostika a upravo ta kardiološka dijagnostika – holter, EKG su bili ključni za ispitivanje te funkcije autonomnog nervnog sistema.

Povratak u Srbiju i nabavka Task Fors Sistem aparata

Zašto ste odlučili da se vratite?

To je bilo vreme pred bombardovanje i našao sam se u zanimljivoj situaciji i pred važnom odlukom. Bio sam u dilemi da li da ostanem ili ne. Verovali ili ne vratio sam se zadnjim avionom pred bombardovanje. Da sam ostao tamo osećao bih se kao kukavica. Otišao sam tamo, dobio sam nešto i ne bih bio miran. Čak i moja supruga koja je bila više za to da ostanemo nije se mnogo protivila.

Kada sam se vratio znao sam da me čeka teži period. Nisam imao ništa u Beogradu a oni su tamo imali sve. Ali sam znao šta mi treba da ih prevaziđem u tom smislu.

Znao sam da mi treba oprema kao što je oni imaju koju bih mogao dobro da iskoristim jer sam imao znanje koje oni nisu imali.

Kad sam se vratio krenuo sam ispočetka. Prvo što mi je trebalo je oprema. Video sam koji aparati postoje u Londonu ali se u to vreme pojavio tzv Task Fors Sistem. taj sistem su počeli da koriste u Hjustonu za testiranje astronauta. Taj sistem sam video u Milanu. Otišao sam tamo da vidim taj sistem. On je bio najbolji na planeti. NASA je već uzela dva aparata i počela da ga koristi u Hjustonu.

I onda ste doneli važnu odluku…

Sinulo mi je da moram da imam taj aparat. Zamolio sam kompaniju koja ga je napravila da mi daju taj sistem 3 meseca na probu u mom KBC Bežanijska kosa. Ja za to vreme nađem sponzora. Oni su doneli aparat i to je bilo pred uvođenje PDV.

Sad kad razmišljam o tom periodu – kako sam uspeo da nađem sponzore… To je bilo neko stanje izmenjene svesti.

Uspeo sam da za dva i po meseca nađem 80.000 maraka preko prijatelja, poznanika. Tad nam je dosta pomogla i Skupština Grada. U zadnjem trenutku sam uspeo da aparat ostane kod nas. Bio sam najsrećniji čovek na svetu.

Suština onoga čime se neurokardiologija bavi je analiza signala.

Da, suština je u signalu. Signal je od srca, tj EKG, i signal je pritisak. istočnjačka medicina se upravo zasniva na tom signalu. Stari narodi su signal uzimali preko pulsa. Tibetanci su imali doktore koji su mogli da prepoznaju razne kvalitete pulsa i da prema tome postave dijagnozu.

Drugi važan čovek je profesor Geošmit iz Minhena. On radi sa fizičarima sa Institutu za fiziku iz Minhena. On se bavio nelienearnom dinamikom u svojoj laboratoriji. To je vezano za teoriju haosa koja je već poznata u nauci. Tu se traži veza između malog impulsa koji može da dovede do katastrofe.

Ta teorija haosa je ključna za medicinu jer se koristi da se vidi kako jedan mali impuls u organizmu čoveka može da dovede do smrti čoveka.

Vi pokušavate da nađete uzrok zašto bi neko mogao da umre. I to je ključna stvar.

On mi je tada rekao da ako hoću da uradim nešto značajno u životu da nađem fizičara ili inžinjera. Taj sistem koji smo mi dobili zasniva se na softveru koji su razvili inženjeri i fizičari. Tako sam po savetu profesora Geošmita ušao u fiziku, matematiku kojom se nikada nisam bavio.

Šta ste potom uradili?

Počeo sam da skupljam ljude koji bi radili sa mnom. Tu je moralo da bude i fizičara i matematičara, neurologa, kardiologa, genetičara… Sve zbog analize signala.

Kada sam okupio timove video sam da možemo da se takmičimo sa svetom. Napominjem da ja nisam kupio aparat za svoju privatnu praksu već za bolnicu KBC Bežaniska Kosa. To nije bila apstaktna nauka tu ste mogli mnogo da pomognete pacijentu.

Ključno je bilo za lečenja krize svesti. Krize svesti, sinkopa je ozbiljno stanje.

To je samo početak ozbiljnih bolesti koje nastaju kasnije. Mali broj centara gde imate tu opremu. Ali morate da imate i tim. U Evropi nemate mnogo centara.

Znate, dešavalo se u Engleskoj da je kod dosta dece proglašavano da imaju epilepsiju a zapravo su imali neurokardiogene sinkope. A da biste to znali morate imati opremu kojom to dijagnostifikujete.

Ono čime se Vi posebno bavite su upravo krize svesti. Ljudi bi trebalo da znaju da je 10 odsto to kardiološki problem, 10 odsto neurološki a da je za 80 odsto slučajeva kriza svesti potrebno ispitivanje koje samo Vi sprovodite.

Vidite, neko izgubi svest ode kod neurologa on konstatuje da nemate tumor, da niste imali moždani udar, pošto vam je EEG normalan najverovatnije nemate epilepsiju. I onda odete kod kardiologa. Kardiolog uradi holter, EKG, utvrdi da nemate poremećaj strukture srca, nema aritmija… I onda kardiolog kaže da niste ni za njega.

Pacijent se onda vraća kod lekara opšte prakse koji je sada u problemu jer su i neurolog i kardiolog rekli da to nije slučaj za njih. E to je tih 80 odsto.

I tu onda pacijenti lutaju, obišli silne doktore i onda dođu kod mene da im pomognem.

Počeo sam da edukujem mlade ljude koji su počeli da rade kod mene magisterijume i doktorate. Tada sam rešio da organizujem prvi kongres u svetu iz neurokardiologije. Pozvali smo sve najveće stručnjake u svetu iz te oblasti. Od tada ga svake godine organizujem ali me i svake godine boli glava kako naći sponzore, a znam da nesmem da stanem. Devet godina Beograd postaje centar neurokardiologije.

Da li je bilo nerazumevanja od strane drugih lekara ovde za ono što ste počeli da radite?

Meni je teže bilo ovde da probijem kod naših doktora. Ovaj uspeh je pre viđen u svetu nego kod nas. Imao sam problem, opstrukcije, nipodaštavanje.

Moja prednost je bila što sam već bio nastavnik na fakultetu, nisam bio običan doktor, imao sam tu naučnu težinu a imao sam i značajne kontakte u svetu.

Vi i Vaš tim se bavite i izvesnim predviđanjima od čega neki čovek može da oboli u životu. To se sve zasniva na sagledavanju da li je kod nekoga dominantan simpatički ili parasimpatički nervni sistem.

Simpatički deo diže pritisak i puls, dok parasipatički deluje kontra. I simpatički nervni sistem i parasimpatički nervni sistem deluju na određeni organ.

To je genetski veoma jako određeno.

Mi se svi rađamo kao biološki pejsmejker, prosto smo naštelovani na određenu frekvenciju. Svako od nas se rađa sa predispozicijom za određene bolesti. Ako postoji dominacija simpatičkog nervnog sistema onda imate predispozicije za visok pristisak, šlog, infarkt…

Ako je dominantan parasipatički onda imate predispoziciju za autoimune bolesti, niži pritisak, krize svetsi, češće obolevanje od kancera… istočnjačka medicina je tako pre više hiljada godina otkrila jing i jang bolesti. tako su i ovo bolesti parasimpatikusa i simpatikusa.

Sve je to isti princip, samo treba ispovezivati. Sve što je najnovije u svetu mi koristimo da vidimo šta će se nekome desiti u budućnosti, kako da ga što bolje lečimo.

Uspeh koji ste ostvarili nedvosmisleno je priznat u svetu. Član ste i Evrospke akademije nauka i umetnosti.

Pre dve godine dobijam poziv sa Medicinskog fakulteta u Mariboru da održim predavanje o celoj ovoj priči. Ne znam ni kako su me našli. Puna sala je bila. Osećao sam se veoma ponosno.

Kad sam se vratio dobio sam poruku da su me aplicirali za članstvo u Evropskoj akademiji nauka i umetnosti u kojoj je više od 30 nobelovaca a imaju samo 1.800 članova. Poslao sam papire i posle 9 meseci od tada sam postao član.

Objasnite našim čitaocima kako izgleda pregled kod Vas u ordinaciji?

Kada pregledam pacijenta onda vidim kakav program treba primeniti. Ako je hitno stanje odmah reagujem. Moje sestre su najbolje edukovane u svetu.

Mi pacijenta prvo izlečimo ako je hitno stanje, a onda dobije termin za kompletno testiranje. To testiranje je potpuno neinvazivno. Testiranje traje od sat do sat i po. pacijenta potpuno skeniramo. Uradimo sve što je nauka izmislila. Posle toga idu analize.

Ponekad se osećam povlašćeno što pacijent dođe kod vas jer samo vi možete da mu pomognete.

Imao sam pacijentknju sa Brača koja je padala 14 meseci skoro svakog dana. Bila je u Zagrebu prvo. Ta pacijentkinja je dobila od tamošnjeg lekara informaciju da treba da dođe da se testira kod mene. Našao sam uzrok a to je bila jaka akutna infekcija. To sam uspeo da rešim i to je bio bum tamo u Dalmaciji. I onda su počeli da šalju pacijente odande.

Kurir.rs/Petar Latinović

Smoux

Filozof, stargejzer, zanesenjak i probisvet, zaljubljenik u naučnu fantastiku, horor i nauku, u postavljanje pitanja i traženje odgovora, u umetnost i sve što oslobađa um, donosi prosvetljenje i razvejava dogmatski mrak...

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *

seventeen + 7 =