DRŽANJE DIJETE NE POMAŽE: Vitka linija nema nikakve veze ni sa snagom volje, ni sa uzdržavanjem od hrane! DRŽANJE DIJETE NE POMAŽE: Vitka linija nema nikakve veze ni sa snagom volje, ni sa uzdržavanjem od hrane!
Traci Mann, profesorka psihologije na univerzitetu Minesota i A. Janet Tomiyama, asistent na katedri za psihologiju univerziteta Kalifornije (LA) tvrde da dijete ne rade.... DRŽANJE DIJETE NE POMAŽE: Vitka linija nema nikakve veze ni sa snagom volje, ni sa uzdržavanjem od hrane!

Traci Mann, profesorka psihologije na univerzitetu Minesota i A. Janet Tomiyama, asistent na katedri za psihologiju univerziteta Kalifornije (LA) tvrde da dijete ne rade. One dodaju da naučne činjenice jasno pokazuju da trajni gubitak kilograma, zdrava i vitka linija nemaju apsolutno nikakve veze sa brojanjem kalorija i strogim režimom ishrane. Vreme je da razbijemo neke predrasude…

Držanje dijete ne pomaže da se trajno rešimo viška kilograma. Ovo je činjenica koju je valjda do sada shvatio svako ko je u životu držao dijetu. Ipak iznova sebe ubeđujemo da ćemo ovaj put uspeti, da će baš naredna dijeta biti po našoj meri, da ćemo sa novim režimom ishrane ipak postići ono za šta u dubini duše već znamo da se ne može postići dijetom. Ponovo sebi postavljamo rokove, kratkoročne i dugoročne ciljeve… i iznova bivamo razočarani. Sa svakim takvim neuspehom sve manje volimo sebe.

Jedini ljudi koji ovo ne znaju i koji zaista veruju u moć dijete su, paradoksalno, baš oni koji ne drže dijete i kojima dijete nisu potrebne. Teško im je u ovo da poveruju zato što se ta činjenica prosto ne uklapa u iskustvo koje oni imaju sa hranom.

Obratite pažnju na prosečnu vitku osobu – ona s vremena na vreme jede malo previše za svoja merila, malo džank fuda ovde, onde, onda ima periode kada se hrani uravnoteženo, kad jede manje i zdravije i tako redom. Neke vitke osobe vode računa da unose zdrave namirnice, neke ne vode računa uopšte. Sve ovo skoro da ne utiče na njihovu težinu.  Ipak, na kraju dana vitki ljudi nekako pokupe zasluge za svoj vitak izgled, mada im ta zasluga uopšte ne pripada. Istina je da se debeli ljudi mnogo više trude i mnogo više paze.

Moramo jednom zauvek stati na put predrasudi zvanoj “dijeta” i predrasudi zvanoj “snaga volje” u ovom kontekstu. Traci Mann i Janet Tomiyama proučavaju razloge zašto je pravilo da svaka dijeta fejluje na duže staze. Takođe se bave i stigmom sa kojom se debeli ljudi suočavaju i samookrivljavanjem koje nastupa kada osoba koja drži dijetu ne postigne zacrtane ciljeve, ili ne uspe da održi teškom mukom postignut gubitak kilograma.

Sa naučne tačke gledišta, držanje dijete je potpuno neravnopravna borba

Debeli ljudi dobro znaju da je to tako. Mršavi su oni koji iskreno ne veruju kada kažemo da dijete ne rade – njih to jednostavno zbuni. Kako to kad se oni ne goje upravo zato što su uglavnom umereni u hrani? – Potpuno pogrešno!

Vitke osobe misle da su vitke zbog svojih prehrambenih navika, dok je u stvari genetika ta koja tu ima glavnu zaslugu. Umesto genetike, zaslugu i priznanje za vitak stas dobija osoba, a ne njeni geni – jer judi vide osobu, a ne gene.

Oni ne shvataju jednu veoma bitnu stvar – mnogi debeli ljudi ne bi bili ni blizu vitki kao oni čak i kada bi jeli istu hranu u istim količinama kao i oni. Njihova tela su načinjena tako da im je potrebno mnogo manje kalorija za funkcionisanje. To zaista zvuči fantastično, ali je zapravo pravo prokletstvo. Jedina situacija u kojoj je ova osobina dobra stvar je period gladi i oskudice. U svim ostalim okolnostima (čitaj: normalnim) to znači da će se ovi ljudi prekomerno gojiti.

Njihovom telu je potrebno veoma malo energije za opstanak. Sve ostalo je višak i pretvaraće se u salo. Čak i kada bi jeli podjednako malo kao vitki ljudi, opet bi bili puniji od njih, jer njihovom telu je i to malo višak.

Pored toga što određuje koliko će se neko gojiti od hrane, genetika utiče i na to koliko će kilograma gubiti vežbanjem. Tako dve različite osobe dobijaju različitu kilažu od iste količine i kvaliteta hrane i imaju različite efekte vežbanja. Debele osobe je u stanju da ugoji čak i nešto što nekoj vitkoj osobi jedva da daje dovoljno energije.

Da bi smršali, oni moraju da jedu drastično manje od vitkih ljudi. Kada takvi ljudi drže dijetu, njihovo telo pretpostavlja da je došlo vreme gladi, dodatno se adaptira na situaciju, metabolizam se menja. Telo sada veruje da mora da štedi energiju, koristi sve manje i skladišti sve više i vremenom su potrebne još veće restrikcije u ishrani kako bi došlo do mršavljenja.

Koliko puta ste čuli onu rečenicu “Gojim se od vazduha”, ili “Što manje jedem, više se gojim” – e pa u ovome zaista ima istine.

Držanje dijete uzrokuje neurološke promene

Osim što imaju brži metabolizam, vitki ljudi nemaju ni preteranu želju za hranom, zahvaljujući prostoj činjenici da ne drže dijete i ne moraju da vode računa o ishrani. Oni ne broje sebi zalogaje i nisu pod psihološkim pritiskom u pogledu ishrane.

S druge strane, punački i debeli ljudi su, osim svoje genetike koja ih stalno priprema za opstanak u ekstremnim uslovima bez hrane, orijentisani na stalno razmišljanje o hrani, upravo zbog toga što su stalno na nekakvim dijetama.

Mršavim ljudima je mnogo lakše da ignorišu primamljive zalogaje samo zato što im uopšte nisu toliko primamljivi, kao debelima. Kada vitka osoba kaže da je lako uzdržati se od čokolade, to je zato što njoj to zaista jeste lako. Debeloj osobi, kao i osobi na dijeti ta ista čokolada kao da skače u usta i vrišti “pojedi me”. Taj zalogaj je prosto neodoljiv.

…nastavak na sledećoj stranici…

Sledeća stranica

Smoux

Filozof, stargejzer, zanesenjak i probisvet, zaljubljenik u naučnu fantastiku, horor i nauku, u postavljanje pitanja i traženje odgovora, u umetnost i sve što oslobađa um, donosi prosvetljenje i razvejava dogmatski mrak...

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *

seven + 16 =