Gordana Vunjak Novaković je bioinženjer svetskog glasa: Srpska naučnica uzgaja srčano i koštano tkivo od matičnih ćelija Gordana Vunjak Novaković je bioinženjer svetskog glasa: Srpska naučnica uzgaja srčano i koštano tkivo od matičnih ćelija
Naučnica srpskog porekla, Gordana Vunjak Novaković u svetu je citirana skoro koliko i Stiven Hoking. Ona živi i radi u Americi i prva je... Gordana Vunjak Novaković je bioinženjer svetskog glasa: Srpska naučnica uzgaja srčano i koštano tkivo od matičnih ćelija

Naučnica srpskog porekla, Gordana Vunjak Novaković u svetu je citirana skoro koliko i Stiven Hoking. Ona živi i radi u Americi i prva je Srpkinja, kao i prva žena koja je postala član Nacionalne akademije inženjerstva SAD. Aktivna je u dve sekcije: bioinženjering i hemijsko inženjerstvo, i to zahvaljujući ogromnom doprinosu kultivaciji tkiva za primenu u regenerativnoj medicini.

Mera takvih naučnih doprinosa je njihov uticaj na širu oblast nauke, inženjerstva i medicine, a direktno je odražava broj citata u bazi Google Scholar i Web of Science. Njen h-indeks je 110 što ovu srpsku naučnicu postavlja u rang najcitiranijih autora u istoriji, u svim disciplinama. Visoke h-indekse poput njenog imaju dobitnici Nobelove nagrade, a Stiven Hoking ima 118. Dr Gordana ih trenutno ima oko 11.000 na Web of Science i oko 17.000 na Google Scholar.

Prof. dr Gordana Vunjak Novaković je srpsko-američki bioinženjer, a spisak njenih aktivnosti i dostignuća zaista je podugačak. Svoj naučni rad započela je na Univerzitetu u Beogradu, odakle je krenula da osvaja svet. Pre karijere u Americi, bila je redovna profesorka na Katedri za hemijsko inženjerstvo na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu sve do 1993. Tada je otišla iz Srbije i već dvadeset godina bavi se istraživanjima i primenom “bioreaktora” koji omogućavaju da se humana tkiva gaje u laboratoriji.

Između ostalog, bila je i puni stipendista Harvarda, gde se od 1998. godine i bavila istraživačkim radom, sve do prihvanja ponude da radi kao redovni profesor biomedicinskog inženjeringa i medicinskih nauka na Univerzitetu Kolumbija. Predavač je i u centru za istraživanje raka Herbert Irving pri ovom Univerzitetu. Pored toga, kao počasni profesor ona gostuje i na Tehnološko – metalurškom fakultetu  Univerziteta u Beogradu, na Univerzitetu u Novom Sadu i na odeljenju za biomedicinski inženjering na Univerzitetu Tufts.

Na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku radi od 2005. godine, gde vodi Laboratoriju za matične ćelije (stem ćelije) i inženjering tkiva sa više od 40 istraživača. Njena grupa se bavi laboratorijskim uzgajanjem ljudskog tkiva za regenerativnu medicinu, istraživanjem stem ćelija i proučavanjem bolesti.

Prostim jezikom rečeno, njen tim radi na tome da ono što je danas još uvek naučna fantastika uskoro postane stvarnost. Da u što skorijoj budućnosti bude sasvim uobičajeno da, kada se nekom čoveku “pokvari” neki deo tela, naučnici mogu da ga zamene novim, specijalno pravljenim po meri pacijenta, od njegovih sopstvenih ćelija. 

Zajedno sa svojim timom objavila je mnoštvo naučnih radova i knjiga na temu inženjeringa tkiva. Gordana Vunjak Novaković održala je brojna predavanja širom sveta (preko 370) i vodi se kao ko-pronalazač za 80 što licenciranih patenata, što patenata koji čekaju odobrenje. Rad na ovim patentima finansirale su tri svetske biotech kompanije EpiBone, TARA Biosystems i MatriTek. Ona je i čest savetnik federalne vlade na temu inženjeringa tkiva i regenerativne medicine.

Gordana Vunjak Novaković je ućinila veliki doprinos na polju inženjeringa tkiva i uopšte na polju biomedicinskog inženjeringa. Fokus njenog istraživanja i rada je uzgajanje funkcionalnih tkiva upotrebom matičnih ćelija, pomoćnog biomaterijala i bioreaktora. To su sistemi koji su posebno dizajnirani da regulišu i stimulišu razvoj tkiva u laboratorijskim uslovima. Svojim radom postavila je osnove za teoretski i eksperimentalni rad na razvoju biomaterijala potrebnih za regeneraciju tkiva.

Prof. Vunjak Novaković sa svojim timom sprovodi opsežne biološke studije kako bi pronašla rešenje za fundamentalne probleme u laboratorijskom uzgajanju tkiva, kao što su rast i diferencijacija matičnih ćelija za funkcionalna skeletna i srčana tkiva, uzgajanje ćelija sisara u uslovima mikrogravitacije i uloga hondrocita u biomehanici hrskavice. Njena grupa postigla je ono što nijedna druga grupa naučnika na svetu nije – da kontroliše rast ćelija, njihov metabilozam i funkciju u laboratorijski uzgajenim ljudskim tkivima. Upravo ovo je Gordani donelo svetsku slavu i priznanje.

Ona trenutno radi na kliničkoj primeni svojih naučnih dostignuća, što može fundamentalno promeniti celokupnu medicinsku praksu. Problemi sa kojima se danas susreće rekonstruktivna i transplataciona hirurgija, kao i medicina uopšte, poput beskrajnog čekanja odgovarajućeg donora, velike mogućnosti komplikacija kao što su infekcije, odbacivanja primljenog organa, neoperabilnost određenih oboljenja i slično, vrlo brzo mogu postati stvar prošlosti zahvaljujući radu ove naučnice.

Rad ovog specijalnog tima naučnika neće doneti korist samo onima kojima je potreban novi organ. Ova naučna istraživanja naći će primenu u lečenju mnogih bolesti današnjice, od kojih su degenerativni artritis i oboljenja kostiju i zglobova, kao i razni tumori samo deo.

Gordana Vunjak Novaković je sa svojim timom postigla uspeh u uzgajanju koštane mase od ćelija samog pacijenta, koja bi se potpuno uklapala u skeletalnu strukturu pacijenta. Uskoro će biti moguće vršiti rekonstruktivne zahvate na urođenim defektima, kao i onim nastalim povredama ili od bolesti. Ovaj neverovatan napredak u inženjeringu koštanih tkiva omogućiće potpunu rekonstrukciju delova tela koja će biti i kozmetički ispravna, ali i funkcionalna. Sledeći stadijum istraživanja usmeren je na uzgajanje krvnih sudova kostiju, kako bi obnovljeni delovi imali potpunu funkcionalnost.

Uzgajanje kostiju i hrskavice jeste prva sfera dostignuća ove naučnice, ali nije i jedina. Ona takođe radi na uzgajanju potpuno elektromehanički funkcionalnog i vaskularizovanog srčanog tkiva iz matičnih ćelija. Ovo praktično znači da bi uskoro bilo moguće popraviti oštećene delove srca pacijenta laboratorijski uzgojenim tkivom i tako u potpunosti obnoviti srčanu fukciju pacijenata koji su pretrpeli srčani udar ili im je srce iz bilo kojeg drugog razloga oštećeno.

“Kao biomedicinski inženjer koji aktivno radi na ovom polju, veoma se radujem ostvarenju iskorišćenja punog potencijala ljudskih matičnih ćelija, kako bismo mogli da lečimo bolesti i nadživimo sopstvene organe” – rekla je ona.

Sofisticirani bioreaktori i vizionarska instrumentacija načinila je od istraživanja matičnih ćelija područje biologije koje danas najviše obećava. Ova istraživanja su odavno napustila prašinu laboratorijskih polica i nivo spekulacije. Danas imamo i znanje i mogućnost da razvijemo potpuno nove naučne paradigme za pristup inženjeringu ljudskih tkiva.

Od matičnih ćelija pacijenta danas je moguće napraviti “kosti po meri” pacijenta, u preciznim oblicima koji u potpunosti odgovaraju anatomiji pacijenta. Živa kost sraste sa okolnim tkivima i nastavlja da se adaptira okolnim uslovima kao svako prirodno tkivo. Zbog toga ova tehnologija ima potencijal da obezbedi idealnu zamenu izgubljenih ili oštećenih tkiva.

“Tehnologija je jako napredovala, završavamo preklinička ispitivanja radimo na pripremi kliničkih ispitivanja koja se nadamo da ćemo uskoro započeti, kroz našu kompaniju epibone.com” – zaključuje Gordana.

izvor: Nedeljnik.rs / Blic Žena / Wikipedia / Youtube / Engineering.columbia.edu
NiT

Smoux

Filozof, stargejzer, zanesenjak i probisvet, zaljubljenik u naučnu fantastiku, horor i nauku, u postavljanje pitanja i traženje odgovora, u umetnost i sve što oslobađa um, donosi prosvetljenje i razvejava dogmatski mrak...

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *

2 + 13 =