Košnica sa slavinom za točenje meda: Da li je česma za med zaista ostvarenje pčelarskog sna? Košnica sa slavinom za točenje meda: Da li je česma za med zaista ostvarenje pčelarskog sna?
Metoda prikupljanja meda iz košnica se od nastanka pčelastva nije mnogo menjala. To je bio lepljiv i prilično komplikovan posao, sve do pojave košnica... Košnica sa slavinom za točenje meda: Da li je česma za med zaista ostvarenje pčelarskog sna?

Metoda prikupljanja meda iz košnica se od nastanka pčelastva nije mnogo menjala. To je bio lepljiv i prilično komplikovan posao, sve do pojave košnica sa slavinom. Pre par godina jedna porodica pčelara izumela je mehanizam Flow Hive koji omogućava točenje meda na slavinu direktno iz košnice bez povređivanja pčela.

Ovaj izum je zaista postao ostvarenje sna svakog pčelara. Prikupljanje meda odjednom je postalo nikad lakši posao. Nema više potrebe za oblačenjem zaštitnih mreža, stresiranjem pčela vađenjem panela sa saćem, dimljenjem košnice… Jednostavno odvrnete česmu kada se saće napuni medom i natočite ga direkt u teglice. Međutim, iako ovaj mehanizam u mnogome olakšava pčelarski posao, ni on nije bez mana.

Kako radi košnica sa slavinom

Cedar Anderson i njegov otac Stuart su pčelari koji su praktično hakovali košnicu – uneli su izmene u zaista perfektno dostičnuće pčela, u savršen matriks ćelija osmougaone osnove, kako bi je učinili efikasnijom za mehaničku svrhu prikupljanja meda. Kada su pčele izumele košnicu i saće, one su na umu imale svoje interese i u tom smislu, njihov izum je zaista savršen. Međutim, čoveku nije baš jednostavno da iz te strukture ubira med.

Flow farmeri su zato napravili matriks sa poluformiranim saćem, polu-dovršenim osmougaonim ćelijama u providnom ramu. Pčele dovrše zidove ćelija voskom, umesto da same prave cele ćelije, zatim popune ćelije medom i zatvore ih. Kada dođe vreme za prikupljanje meda, pčelar posebnim alatom odvoji panele tako da se saće otvori na mestima na kojima su pčele doradile zidove voskom i med iscuri do česme.

Košnica sa slavinom za točenje meda: Da li je česma za med zaista ostvarenje pčelarskog sna?

Flow Hive (košnica sa slavinom) – Ovako mehanizam izgleda kada je saće u otvorenom položaju / foto:youtube

 

Tradicionalna metoda ubiranja meda zahteva da pčelar prvo razdvoji panele, nadimi pčele kako bi ih omamio, pa pristupi vađenju panela. Zatim se skidaju voštane kapice sa saća i izvlači se med. To je bio dugačak i mukotrpan posao, da ne pominjemo i povremene ubode. S obzirom na to koliko prikupljanje meda na tradicionalan način može biti neuredan posao, lako je shvatiti zašto su pčelari potpuno odlepili za novim proizvodom, čim se pojavio na sajtu IndieGoGo (sajt namenjen finansiranju izuma i unikatnih proizvoda). Za samo 5 minuta projekat Flow Hive je sakupio 70.000 dolara, a danas su njegovi pokretači milioneri – projekat je dodanas prikupio preko 13 miliona dolara!

 

Projekat Flow Hive

“Bili smo potpuno zabezeknuti” – izjavio je Stuart Anderson, koji pripada trećoj generaciji pčelara (New South Wales, Australia). On je na ovom projektu radio čitavu deceniju, ali se, kako kaže, prelomni momenat dogodio jednog jutra dok je razmišljao o izvlačenju meda: “Zašto ne bih napravio veštačko rasklopivo saće” – pomislio je Stuart i Flow Hive ideja je rođena. Sa svojim ocem, on se tada bacio na posao. Ideja bila je da se saće deli vertikalno kako bi med mogao da teče nadole u cev koja bi ga sprovela do slavine.

Narednih deset godina otac i sin su radili na svom projektu i testirali su mnoge prototipove. Na njihovo iznenađenje, pčele su prihvatile veštačko saće. Veći izazov ipak je predstavljalo dizajniranje mehanizma koji bi zaista učinio da med teče nesmetano kada se odvrne slavina. Na kraju su pronašli odgovarajući dizajn koji se još i sasvim uklapao u standardne dimenzije košnice i proizvodnja Flow Hive košnica je mogla da počne.

Veštačko rasklopivo saće proizvodi se od BPA and BPS plastike koja je bezbedna za prehrambene prizvode, a sam mehanizam ne povređuje pčele prilikom izvlačenja meda. Porodica Anderson se nada da će, nakon velikog uspeha u Australiji, posao uspešno proširiti i internacionalno.

Iako je košnica sa slavinom prava inovacija u pčelarstvu, to je u osnovi i dalje obična košnica, kako kaže Cedar Anderson. Pčelari i dalje moraju da vode računa o njoj i o pčelama. Razlika je jedino u tome što je samo ubiranje meda postalo znatno jednostavnije. Ramovi više ne moraju da se vade napolje svaki put, ali pčelar i dalje mora da pazi na zdravlje svojih pčela. Flow Hive mehanizam je učinio da pčelarstvo više ne predstavlja bauk početnicima, međutim i početnici, kao i iskusni pčelari i dalje moraju da uče sve što se i ranije moralo znati o pčelama za uspešno bavljenje ovim poslom.

Pčele su veoma važne za celokupan ekosistem. Njihovi prirodni habitati se svake godine sve više smanjuju. To ovakve sisteme koji će omogućiti lakše gajenje pčela čini sve neophodnijim. Bez pčela nema ni budućnosti za nas – zaključuju Andersonovi.

Mane košnica sa slavinom

Iako Flow Hive mehanizam deluje kao ostvarenje pčelarskog sna, postoje i oni koji mu se protive. Neki čak idu i tako daleko da kažu da ga treba zaobilaziti u širokom luku. Evo nekoliko razloga zašto gajenje pčela u košnicama sa slavinom nije toliko dobra ideja:

1. Nema saća

Ne samo što na ovaj način u potpunosti izostaje užitak u klopanju fantastičnog meda u saću, jer saća više jednostavno nema, to nije jedini problem. Saće je za pčele ipak nešto više od puke posude za med, tvrde neki stručnjaci. Pčele proizvode vosak iz svog stomaka i koriste ga za odlaganje meda – u suštini tako pčele pripremaju i odlažu svoju zimnicu. Vosak svojim karakteristikama utiče na temperaturu košnice i kvalitet meda. Plastika nije dobar materijal za ovaj posao, kažu stručnjaci, a ni pčele preterano ne vole plastiku. Naučnici tvrde da plastika, osim što menja strukturu meda, u košnici remeti hormone kod pčela, tako da tvrdnja da ovaj mehanizam ne stresira pčele možda i nije sasvim istinita. To što pčele ne izgledaju kao da su pod stresom, ne znači da su zadovoljne.

Postavlja se i pitanje evolucije pčela. Šta će se dogoditi za nekoliko stotina godina ovakve prakse? Da li će pčele u potpunosti zaboraviti kako da prave saće. Zaista bi predstavljalo štetu nemerljivih razmera kada bi pčele izgubile genijalnu veštinu i zaboravile na svoj genijalan inženjerski prouzvod. Hiljeda godina pčelinje evolucije tek tako baciti?

2. Med je lošijeg kvaliteta

Određeni stručnjaci tvrde da je med iz Flow Hive košnica lošijeg kvaliteta i to iz par razloga.

a) Jedan je već pomenuto čuvanje u plastičnim ćelijama, umesto u prirodnom vosku,

b) a drugi razlog je veća mogućnost da dođe do previranja meda zbog toga što stoji u nehomogenim ćelijama. Činjenica da pčele samo zapušavaju zidove voskom, otvara mogućnost da se vazduh ipak uvuče u saće i izazove se vrenje. U tradicionalnoj košnici, med je zapečaćen u vosku sa svih strana. U Flow Hive košnicama to nije obavezno slučaj.

c) Osim toga, pošto nema voska koji bi održavao temperaturu meda prirodnim putem, u hladnijim krajevima dolazi do kristalizacije meda u ovakvim košnicama, do njihovog zapušavanja i potrebe za dodatnim zagrevanjem, koje uništava lekovita svojstva meda.

3. Osim toga, mogu se dogoditi i neki nepredviđeni problemi, poput toga da matica polaže jaja u saće. Detalje pogledajte u videu:

NiT

Smoux

Filozof, stargejzer, zanesenjak i probisvet, zaljubljenik u naučnu fantastiku, horor i nauku, u postavljanje pitanja i traženje odgovora, u umetnost i sve što oslobađa um, donosi prosvetljenje i razvejava dogmatski mrak...

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *

18 + 20 =