KRITIČKO MIŠLJENJE i razotkrivanje budalaština: Zašto volimo da budemo prevareni i kako da prozremo laž KRITIČKO MIŠLJENJE i razotkrivanje budalaština: Zašto volimo da budemo prevareni i kako da prozremo laž
Devedesetih godina Karl Segan, astrofizičar i pisac naučne fantastike, objavio je svoje poslednje delo pod nazivom “Svet progonjen demonima” (The Demon-Haunted World: Science as... KRITIČKO MIŠLJENJE i razotkrivanje budalaština: Zašto volimo da budemo prevareni i kako da prozremo laž

Devedesetih godina Karl Segan, astrofizičar i pisac naučne fantastike, objavio je svoje poslednje delo pod nazivom “Svet progonjen demonima” (The Demon-Haunted World: Science as a Candle in the Dark). Pišući o značaju naučnog mišljenja u očuvanju civilizacije, on posvećuje jedno poglavlje borbi sa dezinformacijama i značaju kritičkog mišljenja.

Poglavlje pod nazivom “Umetnost razotkrivanja budalaština” (The Fine Art of Baloney Detection) bavi se pitanjem kako da u moru informacija i dezinformacija ne budemo zavedeni, kako da razlikujemo istinu od fikcije i prozremo neosnovane tvrdnje, lažnu nauku od istine, kako da razvijemo kritičko mišljenje.

Prateći ovu ideju Karl Sagana, Michael Shermer – skeptik, pisac naučnih knjiga i profesor istorije nauke konstruisao je komplet pravila za kritičko mišljenje koja treba slediti pri preispitivanju svake informacije koja dolazi do nas. On na svojim predavanjima studentima predstavlja ključne stavke Saganovog skepticizma i uči ih kako da razotkrivaju laži, prevare i neosnovane tvrdnje.

U osnovi svega je postavljanje pitanja. Ništa ne smemo prihvatati zdravo za gotovo, koliko god uverljivo zvučalo. Nauke nema bez kritičkog mišljenja, bez zdrave doze skepticizma.

U moru informacija mi nekako moramo odvojiti laž od istine, ili makar verovatno od neverovatnog. Karl Sagan je imao komplet pitanja koja je postavljao sebi kad god čuje neku novu teoriju ili tvrdnju, kako bi ispitao njenu uverljivost. Na osnovu toga, Michael Schermer napravio je svoj “Komplet za razotkrivanje budalaština” – sopstvenu listu pitanja, sopstveno sito za odvajanje pravih naučnih teorija od običnih budalaština.

Mi (ne) želimo da budemo prevareni

Sigurno ste se tokom života susreli sa brojnim oprečnim tvrdnjama. Neki ljudi govore da nikad nismo ni išli na Mesec, da je Zemlja ravna ploča i slično. U mladosti smo jednostavno verovali svemu što pročitamo u novinama ili čujemo na televiziji, naročito zato što nam je većina tih informacija dolazila od autoriteta. Danas nam je mnogo teže da poverujemo ili ne poverujemo u bilo šta.

Ljudsko biće je spremno da poveruje u svako objašnjenje koje čuje, zato što ljudski mozak u svemu traži neku vezu. Mi praktično želimo da budemo prevareni. U tome je magična privlačnost lažnih teorija – one nude objašnjenja za kojima žudimo, ukazuju na povezanost određenih pojava, odgovaraju na našu potrebu, govore nam ono što želimo da čujemo. Ponekad njihova sposobnost da nas zavaraju leži u tome što zaista počivaju na deliću istine. Mešanje sa trunkom istine inače predstavlja dobro oproban recept za uspešno prodavanje laži.

Skloni smo da povezujemo stvari koje zaista nemaju nikakve veze jedne sa drugima, kako bismo u rukama imali ma kakvo objašnjenje, pa u oblacima vidimo oblike, na Marsu vidimo lice, u parčetu tosta Isusa Hrista…

Na tim potrebama i principima funkcioniše astrologija, proricanje sudbine, magija, religija…

S druge strane ljudi su skloni sumnjivim teorijama i teorijama zavere zato što njima uzdižu sebe. U osnovi svake teorije zavere je verovanje da smo dovoljno važni da bi neko trošio enormne resurse kako bi nas obmanjivao. Još jedan zavodljivi momenat je i to što sebe stavljamo u poziciju nekoga ko zna tajne, ko zna nešto što drugi ne znaju, sebe uzdižemo nad drugima kao onoga ko drugima otvara oči.Vrlo je lako biti zaveden na ovaj način, jer on podilazi našoj prirodi i našim najnižim instinktima.

Pa kako ostati hladne glave, kako razlikovati običnu teoriju zavere, kvazi-naučnu tvrdnju i budalaštinu od tvrdnje koja zaista ima osnova?

Postoji 10 pitanja koja moramo postaviti kada se suočavamo sa nekom novom tvrdnjom, a ovo su neka od najvažnijih

Koliko je pouzdan izvor iz kojeg nam data informacija dolazi?

Jako je bitno ko to kaže. Velika je razlika da li smo informaciju čuli iz trač rubrike, ili nekog alternativnog magazina, kod komšinice na kafi, sa opskurnog YouTube kanala, ili se radilo o verifikovanom izvoru, priznatoj osobi poznatoj po iznošenju proverenih informacija i slično.

Da li postoje kvalitetni dokazi za datu tvrdnju?

Ne možemo prihvatiti nijednu tvrdnju samo na osnovu toga što neko tako kaže, ma koliko veliki autoritet ta osoba bila. Ukoliko ne pruža dokaz, možemo slobodno preći preko izrečene tvrdnje.

Još važnije od pružanja dokaza je mogućnost pružanja validnog, kvalitetnog, pouzdanog dokaza. Kako bismo prepoznali takav dokaz i sami moramo biti obrazovani i sposobni da uočimo da li neko maše pred nama koještarijama obučenim u ruho nauke, ili zaista iznosi informacije koje su potkrepljene naučnim metodama, uklapaju se u sistem naučnih istina.

Kako se data teorija uklapa u naučni sistem?

Svaka nova teorija mora proći ovaj test. Ukoliko neko donosi teoriju koja je u sukobu sa važećim naučnim pravilima, ili pretenduje da obori celokupni dosadašnji naučni sistem, njegova teorija mora da objasni i potkrepi dokazima sve ono što je mogla da objasni stara teorija, da u tom objašnjavanju i dokazivanju bude bolja i da nudi i neka nova saznanja.

Da li je neko pokušao (ili uspeo) da obori ovu tvrdnju eksperimentom i dokazima?

Ovo je zaista jedan od ključnih momenata. Nijedna teorija nikada zaista ne može biti stopostotno potvrđena. Hiljadu dokaza koji govore u prilog neke teorije ne potvrđuju je totalno, već je samo čine veoma verovatnom. Nijedan eksperiment ne dokazuje da je teorija istinita, ali samo jedan eksperiment može da dokaže da je teorija pogrešna.

Ukoliko je teorija takva da se nikako ne može proveriti, testirati, nikad ne možemo ni znati da li je istinita i zaista nemamo nikakve koristi od nje.

Kakvi motivi stoje iza ove tvrdnje?

Na svakog čoveka i njegovo mišljenje utiču njegova duboka moralna, religiozna, politička, filozofska, ideološka… uverenja. Još više od toga, na sve što neko govori utiču skriveni motivi. Svako ih ima – to ne znači da su oni nužno loši ili zli, niti da je teorija iza koje stoje ovakvi ili onakvi motivi nužno pogrešna, ali je uvek dobro znati koji motivi stoje iza date tvrdnje.

NiT

Smoux

Filozof, stargejzer, zanesenjak i probisvet, zaljubljenik u naučnu fantastiku, horor i nauku, u postavljanje pitanja i traženje odgovora, u umetnost i sve što oslobađa um, donosi prosvetljenje i razvejava dogmatski mrak...

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *

fourteen + 12 =