Leptiri su imali organ za sisanje nektara pre nego što je cveće uopšte postojalo Leptiri su imali organ za sisanje nektara pre nego što je cveće uopšte postojalo
Najnoviji fosilni ostaci jasno pokazuju da sposobnost leptira da sisaju nektar vremenski prethodi nastanku prvih cvetova na Zemlji. Kako je moguće da evolucija nekoj... Leptiri su imali organ za sisanje nektara pre nego što je cveće uopšte postojalo

Najnoviji fosilni ostaci jasno pokazuju da sposobnost leptira da sisaju nektar vremenski prethodi nastanku prvih cvetova na Zemlji. Kako je moguće da evolucija nekoj vrsti unapred podari sposobnost da se hrani nečim što tek treba da počne da postoji?

Moljci i leptiri su mnogo stariji nego što smo mislili. Postojali su na našoj planeti pre 200 miliona godina. To znači da je leptir leteo praistorijskim šumama još davno pre nego što je mogao da skakuće sa cveta na cvet. Iako ih u mašti uvek povezujemo sa cvećem, leptiri su bili ovde milionima godina pre nego što se prvi cvet uopšte pojavio. Kao da to samo po sebi nije dovoljno začuđujuće, praistorijski leptir imao je organ za sisanje nektara pre nego što je nektar uopšte i nastao.

Ovo fantastično otkriće donose nam malene fosilizovane ljuspice leptirovih krila pronađene u uzorcima tla u svernoj Nemačkoj. U sloju tla koji pripada Trijasu (geološkom periodu koji pokriva vreme između 245 – 202 miliona godina i predstavlja prvi period Mezozoika, koji dolazi nakon Perma, a prati ga doba Jure), pronađene su ljuspice raznih veličina i oblika. To znači da su ovi fosili stari oko 200 miliona godina, što istoriju Lepidoptera pomera za još 70 miliona godina unazad.

Naučnici su takođe ustanovili da između ljuspica sa leptirovih krila iz prastarih fosila i ljuspica sa krila današnje vrste leptira iz reda Glossata postoji neverovatnu sličnost. Ovo je posebno zanimljivo zbog toga što upravo grupa moljaca i leptira koji imaju organ za sisanje nektara – proboscis (surlu, rilicu), pripadaju redu Glossata.

Ovo otkriće upućuje da je evoucija proboscisa, uz pomoć kojeg leptiri i moljci iz reda Glossata sisaju nektar iz cvetova, starija od samih cvetova. Kada su preteče današnjih leptira lepršale praistorijskim nebom naše planete, biljke cvetnice – angiosperme, čijim nektarom se leptiri danas hrane, tek su trebale da nastanu.

Kako je moguće da evolucija obdari leptire organom za sisanje nektara pre nastanka cveća i nektara?

“Red Lepidoptera najverovatnije je evoluirao tokom Trijasa, naročito tokom druge polovine Tijasa kada je klima verovatno bila suva i veoma topla” – objašnjava Bas van de Schootbrugge, koautor studije objavljene u naučnom zborniku Science Advances. On smatra da je razvoj usnog aparata za sisanje tečnosti – leptirovog jezika – predstavljao adaptaciju ove vrste na uslove suše.

U to vreme površina naše planete je mahom bila naseljena rastinjem iz familije golosemenica, kao što su četinari, cikade i ginko. Naučnici veruju da su proboscisi prvih insekata bili višenamenski – osposobljeni za sisanje šećernih kapljica iz mnogih izvora, uključujući i tadašnje biljne vrste. Ovaj usni aparat koji danas poznajemo kao organ za sisanje nektara, podjednako je prilagodljiv kao što je bio i nekada davno. Izgleda da je proboscis oduvek služio za uzimanje tečnosti i hranljivih materija iz raznih izvora.

Kada su se prvi cvetovi pojavili pre oko 120 miliona godina, pokazali su se kao veoma dobar izvor hranljivih materija i tečnosti za leptire. Leptiri i moljci su se bez problema prešaltali na ovaj novi izvor hrane, koji im je ubrzo postao i omiljeni.

Ovo mišljenje potvrđuju i rezultati molekularnih istraživanja. Sudeći po molekularnom satu (tehnici kojom se utvrđuje učestalost mutacija biomolekula kako bi se utvrdilo tačno vreme kada su oređeni oblici života odstupili u praistoriji), Lepidoptera su se tokom Trijasa već razdvojili od sestrinske grupe Trichoptera. To se možda dogodilo pre masovnog izumiranja vrsta s kraja Perma, smatraju naučnici. Veoma je verovatno da je ta masovna ekstinkcija skoro u potpunosti zaobišla insekte. Nakon doba Trijasa leptiri i moljci su se dalje nesmetano granali i evoluirali.

NiT

Smoux

Filozof, stargejzer, zanesenjak i probisvet, zaljubljenik u naučnu fantastiku, horor i nauku, u postavljanje pitanja i traženje odgovora, u umetnost i sve što oslobađa um, donosi prosvetljenje i razvejava dogmatski mrak...

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *

3 × 3 =