Locirana prva planeta izvan naše galaksije: Svetovi udaljeni milijardama svetlosnih godina od nas Locirana prva planeta izvan naše galaksije: Svetovi udaljeni milijardama svetlosnih godina od nas
Dve i po decenije nakon otkrivanja prve planete izvan našeg Solarnog Sistema, astronomi su putem mikrolensinga uspeli da lociraju i prvu planetu izvan naše... Locirana prva planeta izvan naše galaksije: Svetovi udaljeni milijardama svetlosnih godina od nas

Dve i po decenije nakon otkrivanja prve planete izvan našeg Solarnog Sistema, astronomi su putem mikrolensinga uspeli da lociraju i prvu planetu izvan naše galaksije.

Izvan Mlečnog Puta locirano je mnoštvo međuzvezdanih objekata čija veličina varira od veličine Meseca do veličine gasovitih džinova poput Jupitera, na udaljenosti od više milijardi svetlosnih godina od nas. Naučnici su uvereni da se radi o lutajućim planetama.

Mikrolensing: astronomsko mikro-sočivo

Kako bi uspeli da otkriju šta se sve krije izvan naše galaksije, profesor Xinyu Dai i dr. Eduardo Guerras sa Univerziteta u Oklahomi, proučavali su svetlost kvazara koja do nas dopire iz velikih dubina svemira i to na jedan veoma specifičan način. Oni su koristili metodu mikrolensinga. Mikrolens (mikro-sočivo) je astronomska pojava krivljenja svetlosti do koje dolazi pod uticajem gravitacije.

Gravitacija velikih objekata, poput galaksije, krivi svetlost i tako se stvara efekat gravitacionog sočiva. Efekat sočiva, koji formiraju ogromni kosmički objekti, koristi se kako bi se indirektno posmatrala nebeska tela koji su izvan domašaja teleskopa i na drugi način ne bi mogla biti uočena.

Kosmičko mikro-sočivo je u suštini isto što i gravitaciono sočivo, samo manje – mikrolensingom možemo “uhvatiti” veoma udaljene objekte u trenutku kada prolaze ispred još udaljenijih zvezda. Mereći bljeskove i zatamnjenja svetlosti astronomi mogu otkriti planete izvan naše galaksije.

Ovo je prvi put u istoriji čovečanstva da je neka planeta otkrivena izvan samog Mlečnog Puta. Da otkriće bude još fantastičnije, izgleda da se radi o lutajućim planetama koje ne orbitiraju oko zvezda i ne pripadaju nijednom Solarnom Sistemu.

Lutajuće planete na Mlečnom Putu

O postojanju lutajućih planeta se teoretisalo mnogo godina unazad, da bi teorije 2011. godine konačno dobile i potvrdu, kada je Astrofizičar Takahiro Sumi sa Univerziteta Osaka u Japanu sa svojim kolegama uz pomoć dva teleskopa (MOA-II – opservatorija Mount John na Novom Zelandu i teleskopa opservatorije Las Campanas u Čileu) posmatrajući preko 50 miliona zvezda u Mlečnom Putu, uočio desetak lutajućih planeta.

Putem metode mikrolensinga otkriveni su objekti unutar Mlečnog Puta veličine Jupitera, koji se svemirom kreću slobodno, tj. nisu vezani orbitama ni za kakve zvezde. Od tada se mišljenja naučnika lome oko toga koliko takvih planeta može biti u svemiru. Pretpostavlja se da samo u okviru Mlečnog Puta postoje milioni ovakvih međuzvezdanih planeta – verovatno ih ima mnogo više nego samih zvezda.

Hiljade novih, lutajućih svetova izvan naše galaksije…

Kako god bilo, sada svedočimo prvom lociranju mnoštva takvih objekata izvan naše galaksije – na udaljenosti od 3.8 milijardi svetlosnih godina. Dai i Guerras su svoje otkriće objavili u magazinu Astrophysical Journal Letters.

Iako je direktno posmatranje ovih planeta nemoguće, zahvaljujući efektu mikro-sočiva možemo saznati dosta o njihovim osobinama. Mikrolensingom – analizom krivljenja svetlosti kvazara RXJ 1331-1231, astronomi su otkrili veoma zanimljive podatke o planetama iz galaksije koja se nalazi na pola puta između kvazara i nas. Ispostavilo se da na jednu zvezdu ove galaksije dolazi i preko 1000 planeta, ali da se većina tih planeta uopšte ne nalazi u blizini zvezda ni crvenih patuljaka. Merenja jasno pokazuju da milijarde objekata raznih veličina i mase slobodno lutaju galaktičkim prostranstvima.

Ovom prilikom naučnici su demonstrirali moć mikrolensinga putem kvazara u otkrivanju ekstragalaktičkih planeta i proučavanju kosmosa.

Zavirivanje u unutrašnjost neke druge galaksije na ovaj način definitivno širi naše horizonte i pomaže da steknemo bolji uvid u u prirodu samog univerzuma i sopstvenog komšiluka. Činjenica da posmatrana galaksija sadrži mnoštvo lutajućih planeta predstavlja još jednu, doduše indirektnu, potvrdu pretpostavke da je i u našoj galaksiji takvih planeta mnogo više nego onih koje pripadaju solarnim sistemima. Po svemu što do sada znamo, solarnih sistema u svemiru može biti koliko i zvezda, ali lutajuće planete su izgleda još zastupljenija pojava.

NiT

Smoux

Filozof, stargejzer, zanesenjak i probisvet, zaljubljenik u naučnu fantastiku, horor i nauku, u postavljanje pitanja i traženje odgovora, u umetnost i sve što oslobađa um, donosi prosvetljenje i razvejava dogmatski mrak...

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *

5 × two =