Naučnici uspeli da regenerišu kožu: Zarastanje rana bez ožiljaka i starenje bez bora je moguće Naučnici uspeli da regenerišu kožu: Zarastanje rana bez ožiljaka i starenje bez bora je moguće
Iako još uvek postoji malo toga što može da se uradi za stare ožiljke, naučnici su otkrili način kako da učine nemoguće – da... Naučnici uspeli da regenerišu kožu: Zarastanje rana bez ožiljaka i starenje bez bora je moguće

Iako još uvek postoji malo toga što može da se uradi za stare ožiljke, naučnici su otkrili način kako da učine nemoguće – da podstaknu regeneraciju kože i učine da rane zarastaju bez formiranja ožiljaka. Ovo otkriće može zauvek promeniti anti ejdž industriju.

Sposobnost zarastanja rana bez ožiljaka imaju samo neke vrste životinja kod kojih dolazi do regeneracije tkiva. Među sisarima je ovo do sada smatrano nemogućim. Sisari nemaju prirodnu moć regeneracije. Za razliku od guštera i vodozemaca kojima se mogu regenerisati čak i čitavi delovi tela, kod čoveka i drugih sisara nakon zarastanja rane ostaje ožiljak.

Među životinjama koje imaju moć regeneracije, ubedljivo prednjači meksički daždevnjak Aksolotl. Ova životinjica provede svoj celokupni život zadržavajući svoj mladalački izgled i karakteristike – samo pod specijalnim okolnostima prolazi kroz metamorfozu. Ali to nije sve. Njihova neverovatna moć regeneracije je ono što zapanjuje naučnike.

Oni bezbroj puta mogu regenerisati udove, ali i kičmenu moždinu, vilicu, rep, kožu… i to bez ikakvih ožiljaka. Ovo se događa zahvaljujući tome što, nakon što aksolotl izgubi neki deo tela, ćelije na tom mestu jednostavno izgube identitet i počnu da se ponašaju poput stem ćelija – mogu se preobraziti u ćelije bilo kojeg tipa (pluripotentne ćelije). Ćelije krvi mogu postati ćelije kože i slično. Ovu njihovu fascinantnu karakteristiku nauka danas izučava sa velikim interesovanjem. Međutim, nevolja je u tome što je ovo neobično i neverovatno stvorenje na ivici istrebljenja.

Među ljudskim ćelijama, samo matične (stem) ćelije su do sada pokazivale ovakav potencijal. Danas bioinženjeri, inspirisani prirodom, uveliko rade na uzgajanju tkiva iz stem ćelija i stvaranju funkcionalnih organa ili delova organa od ćelija samog pacijenta.

Naučnici sa Univerziteta Irvine u Kaliforniji učinili su nešto drugačije. Oni su uspeli da preobraze ožiljačno tkivo u sasvim normalno tkivo kože. Naterali su kožu da se regeneriše na mestu gde je prethodno postojala rana – naterali su ćelije jedne vrste da se pretvore u ćelije sasvim druge vrste.

Zarastanje rane bez ožiljka

Tkivo ožiljka sačinjeno je od fibroznih ćelija koje stupaju kao zamena za izgubljenu kožu. Drugačije je od okolne kože i predstavlja samo neku vrstu “zakrpe”. Istinska regeneracija bi podrazumevala da se, nakon zarastanja rane, uopšte ne poznaje nikakva razlika između povređenog mesta i okolnog tkiva. Ožiljačno tkivo sačinjeno je od istog proteina (kolagena) od kojeg je sačinjena i normalna koža, ali je u njemu raspored vlakana drugačiji – ona se prostiru samo u jednom pravcu. Zbog ovoga ožiljačno tkivo ima manju funkcionalnost od zdrave kože, manje je otporno na UV zrake, ne poseduje znojne žlezde…

Međutim, glavna stvar, pored samog rasporeda vlakana, koja razlikuje ožiljačno tkivo od normalnog okolnog tkiva je nedostatak folikula i masnih ćelija (adipocite). Iz ožiljaka nikada ne rastu dlake, koža ožiljka je glatka, nema teksturu, ni punoću normalne kože. U ranijim istraživanjima naučnici su primetili da formiranje folikula dlake neposredno prethodi stvaranju masnih ćelija, čime dolazi do regeneracije kože.

Kako bi podstakli regeneraciju kože pri zarastanju rana, umesto stvaranja ožiljaka, naučnici su indukovali stvaranje folikula dlake u ožiljačnom tkivu, kako bi se okolne ćelije miofibroblasta (zaslužne za reparaciju kože) preobrazile u masne ćelije – adipocite.

Doskora se smatralo da je ovakva manipulacija ćelijama miofibroblasta nemoguća. Smatralo se da miofibroblasti ne mogu da se preobraze u druge ćelije i da sposobnost regeneracije kože mogu imati isključivo amfibije i neke ribe.

U tek formiranom ožiljačnom tkivu, naučnici su podstakli formiranje folikula. Nakon formiranja, folikuli su odmah počeli da proizvode signalni protein BMP (Bone Morphogenetic Protein), što je izazvalo da oko njih spontano započne formiranje masnih ćelija (transformacija miofibroblasta u adipocite) i koža je umesto ožiljačne počela da dobija normalnu strukturu.

Razlog zašto ova metoda funkcioniše samo kod svežih ožiljaka leži u tome što u starim ožiljcima nema miofibroblasta. Nakon izvršene reparacije kože, ove ćelije iščezavaju. (Danas u okviru alternativne medicine postoje pokušaji foto-bio-modulacije: low power laserima se stimuliše preobražaj fibroblasta u miofibroblaste, ali te metode nisu naučno potvrđene).

Istraživanje koje pokazuje da je ćelijama miofibroblasta moguće ne samo manipulisati, nego ih i ciljano preobraziti u adipocite radi tretiranja ožiljaka kod ljudi, objavljeno je u magazinu Science.

Budućnost anti ejdž tretmana

Naučnici uspeli da regenerišu kožu: Zarastanje rana bez ožiljaka i starenje bez bora je moguće

Za sad još nije moguće “vratiti vreme unazad”, ali će uskoro biti moguće sprečiti dalje starenje i propadanje kože.

 

Iako još uvek nismo našli način da regenerišemo čitave delove tela, poput udova, sa današnjom stopom razvoja nauke mnogo toga prelazi iz domena fantastike u domen realnosti ili makar mogućeg.

Metoda regeneracije kože do koje su došli naučnici iz Kalifornije može pomoći u zarastanju rana bez ožiljaka, naročito nakon operativnih zahvata koji mogu ostaviti veoma gadne ožiljke na vidnim mestima, ali napraviti i revoluciju u oblasti anti ejdž tretmana.

Kako koža stari, ona gubi punoću, elastičnost, gubi masne ćelije, postaje više poput ožiljačnog tkiva, a manje poput normalne kože sa kakvom smo rođeni. Zbog toga dobijamo bore, koje su trajne poput ožiljaka. I dok nam izučavanje stem ćelija u daljoj budućnosti može omogućiti regeneraciju čitavih organa, ova studija konkretno nam može pomoći u formiranju novih tretmana za podsticanje regeneracije i podmlađivanja kože.

Ovo je nešto što se u prirodi nikad ne bi dogodilo samo od sebe. Do skora se smatralo da je ovakva transformacija miofibroblasta kod sisara biološki nemoguća, a danas se sasvim uspešno u laboratorijama ove ćelije preobražavaju u ćelije normalne kože. Ipak, ova metoda je do sad isprobana samo na uzorcima kože miševa i ljudi in vitro. Pravi testovi na živim jedinkama (in vivo) tek predstoje.

Koža je najveći ljudski organ, a tek smo na početku njenog izučavanja. Ukoliko naučnici uspeju da ponove ove rezultate i u testovima na ljudima, to bi moglo voditi sasvim novim metodama u lečenju rana i otvaranju jednog novog poglavlja u borbi protiv starenja i degeneracije kože.

NiT

 

Smoux

Filozof, stargejzer, zanesenjak i probisvet, zaljubljenik u naučnu fantastiku, horor i nauku, u postavljanje pitanja i traženje odgovora, u umetnost i sve što oslobađa um, donosi prosvetljenje i razvejava dogmatski mrak...

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *

18 − fifteen =