Otkriven veštački štit oko Zemlje: Našu planetu okružuje neprirodna barijera

Sasvim slučajno, čovečanstvo je oko Zemlje izgradilo barijeru koja nas dodatno štiti od kosmičkih uticaja. Iako ovaj kosmički štit nije delo inženjeringa poput zaštitnog polja iz futurističkih romana i filmova, to ne umanjuje fantastičnost ove pojave.

Veštački štit oko zemlje posledica je radio talasa. On je nusprodukt tehnologije komunikacije, kojeg smo tek nedavno postali svesni. NASA je tek nedavno otkrila da radiokomunikacija na veoma niskim frekvencijama VLF (very low frequency; 3-30khz) remeti kretanje čestica u kosmosu. Ovo otkriće da možemo da utičemo na kosmičke uslove oko naše planete, otvara nam mogućnost za njihovim manipulisanjem. Studija je objavljena u magazinu Space Science Reviews.

“Iz brojnih eksperimenata i posmatranja izvukli smo zaključak da radiokomunikacioni signali na veoma niskim frekvencijama, pod odgovarajućim uslovima, utiču na osobine visoko energetskih radijacijskih pojaseva koji okružuju Zemlju” – izjavio je jedan od autora studije Phil Erickson, pomoćnik direktora MIT Haystack opservatorije. Komunikaciju na VLF frekvencijama uglavnom koriste podmornice, jer je njihova glavna prednost u tome što ih prepreke poput kopnene i vodene mase ne blokiraju. U prošlosti su upravo ove veoma niske frekvencije korišćene za komunikaciju morzeovom azbukom putem prvih bežičnih telegrafa.

Bežični Telegraf 1900.godine (Autor Hp.Baumeler – Vlastito djelo postavljača, CC BY-SA 4.0, Poveznica)

Ova studija predstavlja detaljan pregled ljudskih uticaja na našu planetu. U njoj se proučavaju posledice nuklearnih proba na velikim visinama (high-altitude nuclear tests), kakva je bila i Starfish Prime (9. Jula 1962. godine)  – koja je i glavni krivac za oštećenja nastala na prvom komunikacionom satelitu Telstar 1, lansiranom u Zemljinu orbitu samo dan kasnije. Daje se i pregled uticaja brojnih hemijskih eksperimenata u Zemljinoj atmosferi, kao i zagrevanja jonosfere talasima visoke frekvencije (HF). Studija daje pregled fizike koja stoji iza svih tih događaja i otkriva najnovije analize VLF interakcija.

Zemlja je okružena područjem koje ispunjavaju naelektrisane čestice – Van Alenovi pojasevi. Dugo se pretpostavljalo da se radi o dva pojasa radijacije, ali se ispostavilo da je stvar ipak malo kompleksnija. Radijacijski pojasevi oko naše planete posledica su Zemljinog magnetnog polja i fukcionišu poput skoro neprobojne barijere, koja odbija većinu kosmičkih zračenja i sprečava da elektroni dopru do naše planete.

Van Alenovi pojasevi (wikipedia)

Koristeći podatke dobijene putem NASA-ine sonde, istraživači su otkrili da se “mehur” VLF talasa proteže samo do unutrašnje granice Van Alenovih pojaseva i ni korak dalje. Time čini dodatni, veštački štit oko Zemlje. Činjenica da se mehur talasa veoma niske frekvencije i Van Alenovi pojasevi ovako oštro graniče, navela je naučnike na pretpostavku da VLF mehur odguruje Van Alenove pojaseve od Zemlje.

Ovu pretpostavku potvrđuju podaci iz 1960. godine, prema kojima je Van Alenov Pojas nekada bio znatno bliži našoj planeti nego danas. Šezdesetih godina su emitovanja na veoma niskim frekvencijama bila retka i ograničena, što možda objašnjava uočenu razliku. Naučnici zato pretpostavljaju da bi radijacijski štit bio mnogo bliže Zemlji da nije VLF talasa.

Tim stručnjaka se nada da će nam dalje izučavanje ove pojave omogućiti da odstranimo suvišne i opasne čestice čak i iz niže Zemljine orbite. Ovo znanje bilo bi veoma korisno u borbi sa ekstremnim kosmičkim vremenskim uslovima koji oštećuju satelite i instrumente u svemiru, a pogotovo se može pokazati korisnim za zaštitu posade na svemirskim stanicama i prilikom svemirskih putovanja, s obzirom da je borba protiv kosmičke radijacije jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju naučnici kada je reč o slanju ljudi u svemir.

NiT