Pritajena virusna infekcija je mogući uzrok misterioznih psiholoških poremećaja: Sindrom hroničnog zamora je posledica enterovirusa?

Sindrom hroničnog zamora (SHZ) je onesposobljavajući i kompleksan poremećaj čiji uzroci, uprkos brojnim istraživanjima ostaju nepoznati. Trenutno SHZ spada u domen psihologije, poput još nekih misterioznih oboljenja, kao što je fibromialgija, kojima se ne nalazi očigledan fizički uzročnik. Mnogi pacijenti koji boluju od ovakvih poremećaja upućuju se na psihijatrijsko lečenje, iako većina njih nikada ranije nije patila od psiholoških poremećaja, a psihološki tretmani i medikamenti im pružaju suviše malu ili nikakvu pomoć.

Sami psihijatri sve češće protestuju zbog trenda da se pacijenti kod kojih se ne nalazi jasan fizički uzročnik bolesti, automatski upućuju na njihovu adresu. Propuštanje da se uoče jasni uzroci pojedinih oboljenja je delimično posledica prakse da se istraživanja fokusiraju na odvojene uloge imunološkog, endokrinog, nervnog i drugih sistema. Lekari se bave pojedinačnim organima i sistemima, umesto celinom organizma. Umesto takvog pristupa, možda je konačno došlo vreme za jedan holistički pristup u medicini, u kojem bi se proučavala kako njihova interakcija, tako i genetski i sredinski faktori, s obzirom da je u porastu broj pacijenata kod kojih su svi organi ponaosob zdravi, ali su ti ljudi ipak onesposobljeni za život, ili im je funkcionisanje drastično otežano. Jednostavno izgleda kao da nešto radimo pogrešno…

U studiji objavljenoj u Journal of Clinical Pathology još 2005. godine iznose se svedočanstva o prisustvu enterovirusa kod sindroma hroničnog zamora.

Kontroverzna uloga enterovirusa u sindromu hroničnog zamora (SHZ)

Tri decenije nakon što je skovan termin sindrom hroničnog zamora (SHZ), tj. chronic fatigue syndrome (CFS), dijagnostikovanje ove bolesti još uvek je isključivo simptomatsko, a etiologija bolesti ostaje misteriozna.

Za enteroviruse se dobro zna da su izazivači akutnih respiratornih i gastrointestinalnih infekcija, sa tendencijama da zahvate centralni nervni sistem, mišiće i srce, a ipak se izveštaji sa dokazima o tome da enteroviralne infekcije doprinose izvesnim simptomima SHZ dočekuju sa skepticizmom, odbacuju i guraju pod tepih čitavu deceniju, najviše zbog toga što kod većine pacijenata nema tragova značajne virusne infekcije, iako postoji imuni odgovor.

Noviji podaci se potpuno uklapaju u ranija istraživanja o patogenoj ulozi viralne RNK (iste patogene formacije izdvojene iz tkiva laboratorijskih životinja, pronađene su i u mišićima pacijenata obolelih od SHZ), ali nude i dalje pojašnjenje uloge patogene RNK dobijeno putem antiviralnih tretmana.

Sindrom hroničnog zamora predstavlja pravi izazov, kako lekarima, tako i istraživačima, upravo zbog brojnih nespecifičnih simptoma koji mogu ukazivati na čitav dijapazon različitih bolesti. Tokom protekle tri decenije bilo je mnogo pokušaja uspostavljanja kriterijuma po kojima bi se ova misteriozna bolest izučavala i tretirala, s obzirom da poseduje i epidemiološke i kliničke i imunološke i neuropsihijatrijske akspekte. Radilo se na izdvajanju mogućeg mikrobiološkog okidača za ovu bolest.

Najnoviji podaci potvrđuju ranije pretpostavke da je sindrom hroničnog zamora heterogena, kompleksna bolest kod koje barem neki od uzroka mogu ležati u infekcijama. Naime, u većini slučajeva SHZ, bolesti je prethodilo oboljenje sa simptomima nalik gripu, što ukazuje na mogućnost virusne ili bakterijske infekcije kao okidača.

Nije nepoznata pojava da virusi poput Epšajn-Bar virusa, citomegalovirusa, parvo virusa, brucele, toksoplazme, hlamidije, koksaki B virusi (CVB)… kod nekih pacijenata uzrokuju prolongirane periode zamora, groznice i mnogih drugih simptoma (nakon što virus postane nedetektibilan u telu), koji se javljaju i kod obolelih od SHZ. Pored gore pomenutih, istraživani su i drugi virusi kao mogući uzročnici ili okidači SHZ-a, među kojima su virusi iz porodice herpesa, hepatitis C,  virusna lukemija, ali studije nisu konkluzivne…

Sindrom hroničnog zamora (SHZ) u većini slučajeva počinje simptomima nalik gripu.

Činjenica da još uvek nemamo dovoljno dokaza o čvrstoj vezi virusa i SHZ-a, da prisustvo samih virusa nije otkriveno kod mnogih obolelih od SHZ-a, čak i kada odgovarajući imuni odgovor postoji, da su mnogi rezultati istraživanja nekonkluzivni i ne mogu se uzeti sa apsolutni dokaz, da su različita istraživanja dala različite rezultate, ipak ne pobija mogućnost da su virusi izazivači ovog stanja, pogotovo kada se ima u vidu činjenica da neki virusi mogu da borave u našem telu “ispod svakog radara” i da njihova epidemiologija varira.

Gde ima dima ima i vatre

Uprkos nekim studijama o sindromu hroničnog zamora koje govore suprotno, teško je ignorisati mogućnost postojanja prikrivenih infekcija u osnovi SHZ-a, kada se masa ovih pacijenata uporno žali na kontinuirane ili povremene simptome karakteristične za infekcije virusima. U većini slučajeva SHZ-a so bolesti je došlo nakon bolesti nalik gripu, što ukazuje da virusna infekcija može biti izazivač ovog sindroma.

Tokom sprovođenja najnovije studije koja je obuhvatila 200 pacijenata sa teškim oblikom zamora, utvrđeno je da su se svi oni žalili na simptome poput gripa. Mnogi pacijenti su pokazali pozitivne rezultate na serološkim testovima, a kod nekih su nivoi antitela bila povišeni čak i 48 meseci nakon observacije. Mali broj pacijenata kod kojih je otkriveno prisustvo antitela na Epštajn Bar virus, citomegalovirus, herpese… je imalo klasične simptome odgovarajuće datoj virusnoj infekciji. Kod polovine pacijenata nađen je veliki titar na koksaki viruse B grupe i ehoviruse.

Tako nešto mora biti mnogo više od puke slučajnosti… Ostaje činjenica da u mnogim istraživanjima kod pacijenata obolelih od SHZ-a nisu pronađeni viralni genomi. Ipak, to vrlo lako može biti posledica konstantne aktivacije imunog odgovora organizma. Isti razlog zbog kojeg nema jasne evidencije prisustva virusa može biti i uzrok pomenutih simptoma. Ovaj paradoks može biti objašnjen time što virusi imaju sposobnost da se kriju u živim, dugovečnim ćelijama organizma – u mišićima, srcu, neuronima. Tako inkapsulirani virusi se ne razmnožavaju dovoljno da bi bili detektovani, ali vrše uticaj na organizam, stvarajući tako neku vrstu pritajene infekcije. Tada imamo prisustvo antigena, ali ne i detektovano prisustvo virusa, a posledice su ipak tu – netipične, ali uporne.

Sve ovo sugeriše da enterovirusi mogu izazvati kontinuirani imuni odgovor kod pacijenata koji boluju od SHZ-a. Neoboriva je činjenica da prikrivena viralna infekcija zaista može izazvati hroničnu upalu tkiva i simptome koje oboleli od SHZ-a prijavljuju. A da li je to zaista slučaj kod ove bolesti, ostaje da naredna istraživanja pokažu.

Celokupnu studiju možete pročitati OVDE.

NiT