ŠTA JE HAJPERLUP: Super brzi vozovi – najbrži, najjeftiniji i najbezbedniji transport za ceo svet ŠTA JE HAJPERLUP: Super brzi vozovi – najbrži, najjeftiniji i najbezbedniji transport za ceo svet
Hajperlup je super brza železnica – transportni sistem nalik vakuumskim tunelima kroz koje se levitirajući vagoni (kapsule) kreću skoro supersoničnim brzinama. Postoji nekoliko različitih... ŠTA JE HAJPERLUP: Super brzi vozovi – najbrži, najjeftiniji i najbezbedniji transport za ceo svet

Hajperlup je super brza železnica – transportni sistem nalik vakuumskim tunelima kroz koje se levitirajući vagoni (kapsule) kreću skoro supersoničnim brzinama.

Postoji nekoliko različitih idejnih rešenja, ali se koncept u osnovi svodi na to da vagon putuje na sopstveni pogon levitirajući kroz sistem tunela u kojma vladaju uslovi skoro kao u vakuumu, kako bi se trenje i potrošnja energije sveli na minimum uz maksimalno povećanje brzine. Vožnja ovim vozom najviše liči na putovanje avionom, ali bi trebalo da bude daleko bezbednija.

Današnji brzi vozovi zahtevaju da se struja sprovodi duž cele pruge, što vodi velikoj potrošnji energije i troškovima izrade i održavanja. Za razliku od njih Hajperlup vozovi bi se kretali na sopstveni pogon. Vagone bi pokretala neka vrsta elektro-motora nalik onome koji se nalazi u Tesla automobilima, koji bi mogao da se napaja solarnom energijom.

Vagoni bi uz pomoć magnetne i/ili pneumatske levitacije lebdeli u tunelima niskog pritiska, čime bi se ukinulo trenje između podloge i kapsule koje inače oduzima veliku količinu energije, a nizak vazdušni pritisak bi pridodao ekonomičnosti.

Putovanje bi se odvijalo kroz nadzemni, podzemni, pa čak i podvodni sistem fleksibilnih tunela prečnika do 3 metra. Predviđa se da bi “lansiranja”, tj. polasci vozova mogli da se vrše na svakih par minuta i to po potrebi putnika – bez ikakvog čekanja. Zahvaljujući minimalnom trenju postizali bi skoro supersonične brzine od preko 1000 km/h, uz relativno mali utrošak energije, čitav sistem bi zauzimao mnogo manje prostora od današnjih železnica i puteva, a putnici bi na brojne destinacije na koje se danas putuje satima, stizali u roku od par minuta.

Zbog svega toga, hajperlup bi mogao da potisne u drugi plan po svojoj brzini ekonomičnosti, bezbednosti i ekološkim prednostima čak i avio prevoz.

Iako hajperlup običnim ljudima više zvuči kao pusta fantazija nego nešto što se danas može realizovati, sam koncept vakuumskog voza kao super brzog transporta uopšte nije nov i u nekom obliku je već odavno u upotrebi. Hajperlup se od vakuumskog voza ipak razlikuje u nekoliko tačaka.

Kratka istorija hajperlupa

Na dizajnu super brzih vozova radilo se i u 18. veku. Čim su konjsku vuču i drvene šine zamenile lokomotive i čelična pruga, pronalazač George Medhurst predložio je još efikasniji način transporta. On je izložio je ideju o prevoženju robe, pa čak i putničkih kočija kroz neku vrstu čeličnih cevi (tunela) putem vazdušnog pritiska.

Pošte su počele da koriste ovakav sistem pneumatskih cevi za prenos pošiljki, robe, pisama (pa čak i manjih životinja) još u ranom 19. veku.

Do sredine 19. veka skoro svi veliki svetski gradovi, poput Londona, Njujorka, Pariza, Dablina… imali su svoje sisteme pneumatskih cevi koji su uglavnom služili za prenos paketa. Neki su ostali očuvani čak i do danas u bankama, bolnicama i fabrikama.

Londonski pneumatski tunel bio je dovoljno veliki da u njega stane čovek. Vojvoda od Bakinghema je to i demonstrirao na njegovom otvaranju, kada se lično provozao kroz njega.

ŠTA JE HAJPERLUP: Super brzi vozovi - najbrži, najjeftiniji i najbezbedniji transport za ceo svet

Žil Vern je u ono vreme u svom romanu “Pariz 20. veka” izložio svoju viziju o železnici koja bi putem tunela prevozila ljude preko Atlantika.

Osim poštanskih pneumatskih tunela, vredi još pomenuti Crystal Palace pneumatičku železnicu koja je i Južnom Londonu putnike prevozila kroz park i Beach Pneumatic Transit koji je predstavljao preteču metroa u Njujorku. Tunel je prolazio ispod Brodveja i sa svojom dužinom od samo od 98 metara, jednom stanicom i jednom kočijom predstavljao je samo model buduće železnice koja bi se kretala putem vazdušnog pritiska. Projekat je propao zbog nedostatka interesovanja kod javnosti i kraha berze 1873. godine. Iako propao, ovaj projekat je inspirisao nastanak vakuumskog poštanskog sistema u Njujorku koji je funkcionisao sve do 1953. godine.

ŠTA JE HAJPERLUP: Super brzi vozovi - najbrži, najjeftiniji i najbezbedniji transport za ceo svet

NASA je počela da koristi vakuumske cevi za komunikaciju 1960. godine. Sličan sistem je koristio i McDonalds sve do 2011. godine za isporuku hrane u drive-through restoranima.

Pogledajte kako funkcionišu vakuumske transportne cevi na Medicinskom Univerzitetu u Mičigenu:

Tokom istorije bilo je još mnogo idejnih rešenja koja nikada nisu dovedena do realizacije. Robert Goddard, američki raketni inženjer je 1910. godine konstruisao voz koji bi vakuumskim tunelom, uz pomoć magnetne levitacije prelazio put od Bostona do Njujorka za samo 12 minuta.

ŠTA JE HAJPERLUP: Super brzi vozovi - najbrži, najjeftiniji i najbezbedniji transport za ceo svet

Robert Goddard Vakuumski voz (Public Domain)

Mnogi pisci naučne fantastike 20. veka su u svojim delima opisivali neku vrstu vakuumskih vozova. Bilo je još mnogo pokušaja konstrukcija vakuumskih železnica koje bi prevozile robu, ljude, hranu, ali nijedan od tih projekata nije prišao ni blizu realizacije. Sve do pojave projekta Hajperlup…

Hajperlup projekat

Iako je sam koncept star preko 100 godina, modernu ideju za Hajperlup izložio je Elon Musk, čovek koji stoji iza korporacija PayPal, Tesla i SpaceX. On je 2013. godine napisao projekat za izgradnju Hajperlupa, po kome bi kapsule sa 28 putnika za pola sata kroz tunele prelazile put od Njujorka do Vašingtona. To je učinio iz želje da se postojeći sistem transporta zameni efikasnijim, jeftinijim, bržim i bezbednijim sistemom otpornijim na prirodne nepogode.

Sam dizajn Hajperlup kapsula zamišljen je kao open source projekat – neka vrsta takmičenja u tome ko će izgraditi bolju Hajperlup mašinu, projekat nalik takmičenju za najbolju lokomotivu na kakvom je davne 1829. godine pobedio George Stephenson sa parnom lokomotivom “Raketa”, koja je svojom brzinom od 38km/h unela revoluciju u saobraćaj tog doba.

Od trenutka kada je Elon Musk postavio ovaj izazov pred inženjersku zajednicu preko 1000 timova se prijavilo. Inženjeri su se takmičili čije će se rešenje pokazati kao najbolje, a test vožnje su se odvijale kroz tunele firme SpaceX.

Nekoliko svetskih kompanija se izdvojilo u trci za izgradnju kapsule za prvi komercijalni Hajperlup sistem. Među njima vodeće mesto zauzimaju kompanije Hyperloop Transportation Technologies i Hyperloop One.

Hyperloop Transportation Technologies predstavlja kompaniju koja objedinjuje internacionalni tim stručnjaka. 2016. godine su započeli rad na izgradnji Hajperlup sistema u Kaliforniji. Osim toga, potpisnici su ugovora za izgradnju Hajperlupa u gradovima kao što su Abu Dabi (Ujedinjeni Arapski Emirati), Tuluz (Francuska), Brno (Češka), a sklopili si u saradnju sa Indijom, Korejom, Indonezijom, Slovačkom.

Hyperloop One je, pod okriljem kompanije Virgin, 2017. godine izveo prvo uspešno testiranje Hajperlup kapsule na DevLoop test rampi.

U krajnjoj liniji Hajperlup je zamišljen kao ekološki projekat kojim bi se na najefikasniji, najjeftiniji i najbezbedniji način povezao čitav svet. Počelo bi se od izgradnje tunela ispod samih gradova, da bi se onda gradovi, države i celi kontinenti među sobom povezali sistemom tunela kroz koje bi putnici supersoničnim brzinama stizali na bilo koji kraj sveta.

Elon Musk, osim na projektu Hajperlup, trenutno radi na izgradnji sistema super brzih tunela ispod Los Anđelesa sa svojom kompanijom Boring Company, na proizvodnji električnih (eko frendli) automobila sa kompanijom Tesla (Tesla Roadster 2020), na kolonizaciji Marsa sa kompanijom SpaceX i još mnogim drugim projektima koji će zauvek promeniti naš svet i učiniti da mnoge futurističke želje postanu stvarnost.

NiT

Smoux

Filozof, stargejzer, zanesenjak i probisvet, zaljubljenik u naučnu fantastiku, horor i nauku, u postavljanje pitanja i traženje odgovora, u umetnost i sve što oslobađa um, donosi prosvetljenje i razvejava dogmatski mrak...

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *

2 × one =