Vanzemaljska megastruktura se upravo pretvorila u prašinu? Razotkrivanje misterije zvezde Tabi

Misterija zvezde Tabi udaljene oko 1.300 svetlosnih godina od Zemlje se polako razjašnjava. Još od kad je otkrivena, ona raspaljuje maštu astronoma zbog nečeg sasvim nesvakidašnjeg što se događa u njenom okruženju…

Zvezda KIC 8462852, poznatija pod imenom Tabi, bukvalno je zapalila internet 2015. godine, kada je javnosti otkriveno njeno neobično ponašanje. Naime svetlost koja dopire sa nje je nestajala i pojavljivala se na potpuno bizaran način. S obzirom da naučno objašnjenje za takvo ponašanje zvezde nije bilo pronađeno, mnogi entuzijasti su požurili da ovu pojavu pripišu vanzemaljcima. Tako je rođena teorija da oko zvezde Tabi kruži vanzemaljska megastruktura – veštačka tvorevina neke daleke i napredne vanzemaljske civilizacije, koja je našla način da crpi energiju iz zvezda.

Otkriće vanzemaljske rase samo po sebi bilo bi epohalno, a otkriće napredne vanzemaljske civilizacije bi sigurno u potpunosti promenilo čovečanstvo. To bi bio početak ili vrtoglavog procvata ili strmoglave propasti ljudske rase. Sve jedno, ne bi bilo dosadno…

Bilo kako bilo, od takvog otkrića najverovatnije neće biti ništa još neko vreme, s obzirom da izgleda da se teorija o vanzemaljskoj megastrukturi oko zvezde Tabi pretvara u prah pred našim očima.

Neobično treperenje zvezde Tabi

Do otkrića zvezde Tabi, astronomi zaista nisu videli ništa slično ovoj pojavi. Neobično treperenje ove zvezde nije moglo da bude objašnjeno ničim što uobičajeno izaziva efekat treptanja zvezda, pa je najlogičnije bilo ustati i uskliknuti: “vanzemaljci”.

Prvi treptaj zvezde Tabi zabeležio je teleskop Kepler koji je češljao nebo u potrazi za zvezdama i planetama od 2009. do 2013. godine, ali do pravog otkrića važnosti ove zvezde došlo je građansko udruženje astronoma, pod imenom “Planet Hunters” (Lovci na Planete), koje je do danas pomoglo u otkrivanju hiljada planeta izvan našeg sunčevog sistema, uključujući i neke potencijalno naseljive svetove.

Tokom njihovog proučavanja podataka posmatranja zvezde KIC 8462852, došli su do zaključka da nešto u proučavanju ove zvezde mora da je propušteno. Njeno zamračenje je variralo od 15% do 22% i događalo se u veoma nepravilnim razmacima. Periodi od jednog do drugog zamračenja varirali su od 5 do 80 dana.

Pad u sjaju zvezde obično znači da njenu svetlost blokira neki drugi objekt u tranzitu – planeta koja “preko nje” prolazi. Međutim, kod takvih zatamnjenja vlada izuzetna pravilnost u tajmingu i u količini zatamnjenja. Osim toga, čak i planeta veličine Jupitera, blokirala bi tek 1% svetlosti ovakve zvezde (zvezda Tabi je 50% veća i mnogo toplija od našeg Sunca). Sve u svemu, naučnici su nabasali na misteriju.

Nakon inicijalnog hajpa koji je kod javnosti izazvalo objašnjenje da je moguće da ovakvu pojavu izaziva Dajsonova sfera – džinovska veštačka megastruktura koja je oko zvezde postavljenja zbog prikupljanja energije, strasti su se stišale, javile su se još neke “ozbiljnije” teorije i interesovanje javnosti za Tabi je počelo da bledi.

Ipak, bez detaljnijih posmatranja niko još uvek nije mogao da zna ništa zasigurno.

Pogledajte šta je 2015. godine o zvezdi Tabi govorio teoretski fizičar Michio Kaku:

Najmisterioznija zvezda u galaksiji

Atronom Jason Wright, sa Univerziteta Penn State, koji se bavi proučavanjem zvezde Tabi, izjavio je za Business Insider da je ovo “najmisterioznija zvezda u našoj galaksiji”. “Zovemo je WTF zvezda” – dodao je on. Ovog puta WTF skraćenica ima drugačije značenje od uobičajenog i znači – “where’s the flux?“. Ovo je ime internet stranice posvećene istraživanju zvezde KIC 8462852.

Wright je jedan od autora studije o zvezdi Tabi, koju predvodi Tabetha Boyajian – po kojoj je zvezda i dobila ime, astronom sa Univerziteta iz Luizijane. Nakon nekoliko godina posmatranja i prikupljanja podataka, oni veruju da su možda otkrili pravi uzrok treperenja zvezde.

Oko 200 naučnika se okupilo oko projekta posmatranja ove zvezde i razotkrivanja njene misterije. Oni danas veruju da, sa novim saznanjima i podacima, više nemamo razloga da verujemo u teoriju da iza neobičnog treperenja stoji vanzemaljska megastruktura.

Od projekta na Kickstarteru do mogućeg rešenja misterije

S obzirom da udruženje astronoma zaslužno za otkrivanje zvezde Tabi nije profesionalno i nema sopstvene instrumente, već koristi podatke dostupne javnosti zvaničnih opservatorija, veoma brzo se u istraživanju naišlo na probleme. Nemogućnost brzog pristupa vladinoj opservatoriji i manjak novca naterali su ovo amatersko udruženje astronoma da se obrati javnosti za pomoć.

“Kada bismo mogli da uhvatimo zvezdu “u akciji” u trenutku samog zatamnjenja, pa da iste sekunde uperimo teleskope u nju, mogli bismo da saznamo nešto više o samom materijalu koji blokira njenu svetlost” – kaže se u videu koji je grupa 2016. godine postavila na internet u okviru Kickstarter kampanje za prikupljanje novca za istraživanje. Grupa istraživača čvrsto je verovala da je kompjuter jednostavno propustio da zabeleži neki važan podatak koji bi doveo do razjašnjenja misterije i da neke stvari jednostavno mora da odradi čovek.

Trud se isplatio i grupa je sakupila preko 107.000 dolara. Za taj novac su zakupili vreme na mreži teleskopa opservatorije Las Cumbres.

Posmatranja zvezde Tabi za projekat “Where’s the flux?” vršena su od marta do kraja decembra 2017 godine. Za to vreme je svetlost zvezde merena na raznim talasnim dužinama, a sada ovaj tim marljivo radi na tumačenju podataka.

Posmatranja su pokazala da, kakva god da je anomalija koja blokira svetlost ove zvezde, ona je ne blokira totalno, kao što bi to bilo slučaj da se radi o velikom objektu poput planete ili neke veštačke tvorevine – do nas se probija više crvene nego plave svetlosti sa ove zvezde.

“Šta god da se nalazi između nas i ove zvezde nije neprozirno, kakva bi bila vanzemaljska megastuktura” – izjavila je Boyajian.

Posmatranja takođe pokazuju da zvezda nije jajastog oblika, kao što se prethodno mislilo.

Takođe je veoma malo verovatno da je zatamnjenja izazvao nekakav sudar planeta u blizini zvezde, što je bilo još jedno od mogućih objašnjenja, pošto nije zabeležen porast u temperturi koji obično prati takve događaje.

Teorija da zatamnjenje izaziva prolazak neke komete takođe preterano “ne drži vodu”, zbog nepravilnosti pojave zatamnjenja. Čak i da je zaista reč o kometama, za ovakvu anomaliju bio bi potreban ogroman broj gigantskih kometa.

Wright lično preferira objašnjenje po kome je crna rupa okružena kosmičkom prašinom glavni krivac za treperenje zvezde. Međutim, po svemu sudeći ni ovo nije preterano verovatno.

Po mišljenju istraživačkog tima, svetlost zvezde Tabi najverovatnije blokira prašina.

Obična prašina!? Dobro, ovo makar objašnjava nepravilnost treperenja i veliki procenat zatamnjenja, ali istovremeno naše snove mrvi u prah. Ne pomaže mnogo ni činjenica da je reč o kosmičkoj, a ne ovoj našoj bezveznoj prašini. Svi mi koji “želimo da verujemo” ostali smo neutešni…

Ipak, nijedno od ponuđenih naučnih objašnjenja u potpunosti ne odgovara do sad prikupljenim podacima. Ako i prihvatimo da svetlost zaista blokira prašina, mi i dalje nemamo predstavu o kakvoj je prašini reč, niti šta je pravi. Zaključci do kojih je ovaj tim astronoma došao baziraju se na samo 10% obrađenog materijala, tako da misterija uopšte nije rešena. Jedino što sa sigurnošću za sad možemo reći jeste da se ipak ne radi o vanzemaljcima.

“Pred nama je zaista veliki posao” – kaže Wright i dodaje “Osećam se kao kad ti za Božić svi poklanjaju knjige i na kraju ostaneš sam sa tom ogromnom gomilom knjiga i nemaš predstavu ni odakle da počneš ni koliko će ti vremena trebati sve to da pročitaš”.

Ipak, koliko god da je potrebno vremena, važno je rešiti misteriju zvezde Tabi. “Kepler je pregledao samo jedno malo parče neba, a pronašao je 100.000 zvezda. Samo u našoj galaksiji ima na hiljade milijardi zvezda. Dakle, tamo negde možda postoje milijarde ovakvih pojava. Moramo znati šta ih izaziva” – rekao je Wright.

NiT