Virus gripa vrši otmicu ljudskih ćelija i tera ih da rade u njegovu korist: Influenca A se razmnožava poput razbojnika Virus gripa vrši otmicu ljudskih ćelija i tera ih da rade u njegovu korist: Influenca A se razmnožava poput razbojnika
Koliko god da danas znamo o virusima, još uvek se ne zna mnogo o tome kako se sam virus gripa razmnožava unutar ćelije ljudskog... Virus gripa vrši otmicu ljudskih ćelija i tera ih da rade u njegovu korist: Influenca A se razmnožava poput razbojnika

Koliko god da danas znamo o virusima, još uvek se ne zna mnogo o tome kako se sam virus gripa razmnožava unutar ćelije ljudskog organizma, šireći infekciju. Sada je konačno otkriveno da virus gripa sa domaćinom pravi neku vrstu pogodbe. Ali zašto ćelije domaćina uopšte pregovaraju sa takvim teroristima?

Istraživački tim predvođen naučnicima medicinske škole Icahn na univerzitetu Mount Sinai uspeli su da identifikuju na koji način se influenca A (patogeni u koje spadaju i neke od najsmrtonosnijih sorti gripa) replicira u okviru ljudske ćelije i šire infekciju. Oni su otkrili da virus gripa bukvalno vrši otmicu ljudske ćelije i tera je da radi ono što njemu odgovara – on prisvaja mehanizme koje zatiče u ljudskoj ćeliji i koristi ih za sopstveno razmnožavanje.

Još jedan rezultat ove studije je i otkriće veze između urođenih defekata u ćelijskoj mašineriji – mutacije na RNK eksozomima i neurodegeneracije do koje dolazi kod ljudi koji poseduju ovu retku genetsku mutaciju.

Proučavajući ćelije pacijenata sa mutacijom na RNK eksozomima, tim istraživača je došao i do razumevanja procesa kako influenca A otima RNK eksozome unutar ćelijskog jezgra i koristi ih za sopstveno razmnožavanje.

“Ova studija pokazuje kako možemo otkriti povezanost određenih gena sa određenim bolestima – u ovom slučaju neurodegeneracijom, posmatranjem simbioze koja prirodno nastaje između domaćina i patogena” – izjavio je dr. Ivan Marazzi, jedan od glavnih istraživača na ovom projektu i asistent na katedri za mikrobiologiju medicinske škole Icahn pri univerzitetu Mount Sinai.

Influenca A je delom odgovorna ne samo za sezonske gripove, već i za pandemije gripa poput H1N1 i ostalih tipova gripa koji se prenose sa životinja na ljude (svinjski grip, ptičiji grip…), a koji sa sobom uvek nose opasnost od velike smrtnosti obolelog stanovništva. Grip, tj. komplikacije vezane za grip spadaju među najsmrtonosnije bolesti, sudeći po svetskim statistikama.

Otkriveno je kako virus gripa preuzima komandu nad ljudskim ćelijama

Negative stained transmission electron micrograph (TEM) pokazuje virione influence 18 časova nakon infekcije. Radi se o Influenci A, H1N1, svinjskom gripu koji je 1918. godine odneo 50 miliona života. Ovaj virus ponovo kruži svetom od 1970. godine, ali njegove posledice nisu ni blizu tako katastrofalne kao kada se prvi put pojavio. (wikipedia)

“Svi smo mi rezultat ko-evolucije sa virusima, bakterijama i drugim mikrobima, ali tek kada dođe do smetnji u ovom procesu, do poremećaja simetrije, mogu nastati oboljenja” – rekao je Marazzi.

Neurodegeneracija izazvana urođenim mutacijama na RNK eksozomima jeste redak poremećaj, ali nam može pružiti uvid u neke mnogo češće i uobičajenije poremećaje mozga, poput Alchajmera i Parkinsona. U slučaju influence A, gubitak aktivnosti RNK eksozoma značajno kompromituje viralnu infektivnost, ali se takođe manifestuje u neurodegeneraciji. Ovo upućuje na zaključak da virus gripa targetira esencijalne proteine u ljudskim ćelijama kako bi se adaptirao.

Influenca A je ribonukleinski virus, RNK virus, što znači da se razmnožava u jezgru (nukleusu) ćelije za razliku od većine drugih virusa, koji razmnožavanje vrše u citoplazmi – dakle, izvan samog jezgra. Upravo u ovome leži posebna opasnost ovog virusa.

Kada se jednom nađe u jezgru ćelije, Influenca A preuzima vlast nad RNK eksozomom, esencijalnim proteinskim kompleksom koji služi za regulisanje ekspresije gena, i degradira ga. Patogenu gripa je neophodna ta dodatna RNK kako bi započeo replikaciju. On krade molekule iz otetog eksozoma i tako se razmnožava.

Otkriveno je kako virus gripa preuzima komandu nad ljudskim ćelijama

Influenca A, ptičiji grip, H5N1 virusi (obojeni zlatno) uzgajani u MDCK ćelijama (prikazano zeleno). Ovaj tip Infuence A ne bi trebalo da prelazi na ljude. Ipak, 1997. godine dogodila se prva epidemija ptičijeg gripa. (wikipedia)

Virusi poseduju veoma inteligentan način napada. Oni to čine tako da minimizuju remećenje biologije domaćina. Oni se njoj naprosto prilagođavaju – prilagode se organizmu i mehanizmima koje zatiču i onda ih koriste za sopstveno razmnožavanje, što zatim može dovesti do uništavanja organizma domaćina. Cilj virusa je razmnožavanje, prenošenje, širenje – degeneracija i smrt ćelija domaćina je samo nesrećna posledica ovog procesa.

Kada se nađe unutar naših ćelija, virus gripa koristi nus-proizvode našeg organizma. Umesto da dozvoli eksozomu da jednostavno uništi suvišnu RNK koju zatekne, on eksozomu daje zadatak da zatečenu RNK ukrade i pripoji virusu. Pre nego što virus gripa uništi jezgro ćelije, on ga u potpunosti iskoristi za svoje razmnožavanje, tj. stupa sa njim u neku vrstu krnje simbioze.

Bez RNK eksozoma virus gripa ne može da opstane u ljudskom organizmu. Zato, kada virus gripa stupi u ljudski organizam, on sa njim sklapa pogodbu: “Dopusti mi da koristim deo tvog ćelijskog materijala, kako bih izrodio potomstvo, a ti ćeš me već drugim mehanizmima koje poseduješ sprečiti da se preterano raširim tvojim organizmom. Dotle ću se ja već proširiti na drugog domaćina i svi ćemo biti srećni”.

I dogovor funkcioniše, sve dok odbrambeni mehanizmi organizma funkcionišu kako treba. Međutim, kada dođe do kvara, čovek postaje žrtva ove pogodbe. Pa zašto uopšte ljudski organizam pristaje na sklapanje bilo kakve pogodbe sa virusom? Zašto naše ćelije uopšte pregovaraju sa takvim teroristima i razbojnicima?

Naprosto zato što organizam u virusu ne vidi teroristu, već samo iznenadnog gosta, za kojeg naivno misli da ga može držati pod kontrolom.

Sklapanje ovakvog “dogovora” između čoveka i virusa uopšte moguće je upravo zbog toga što živi organizmi vekovima opstaju i razvijaju se zahvaljujući raznim vrstama simbioze između domaćina i patogena. Setimo se samo “dobrih” bakterija u našim crevima koje regulišu varenje. I one umeju da se okrenu protiv našeg organizma kada mehanizmi sprečavanja njihovog preteranog razvoja iz nekog razloga zataje.

Ukoliko čovekov organizam uspe da preživi loše posledice sklopljene pogodbe, koje nastaju najviše zbog izdaje u sopstvenim redovima, on uspeva da stekne imunitet na taj određeni virus. To znači da on razvija vojsku antitela i čuva se nove “pogodbe” sa njim. On se tada dobro seća nezajažljivosti gosta kojeg je naivno primio na konak, i izdaje koju mu je priredio sopstveni imuni sistem u ključnom momentu, kada je pustio neprijatelja da se preterano namnoži.

Virus gripa zbog toga stalno nalazi nove načine da se prerušava. Tačnije on menja svoje karakteristike, mutira putem novih domaćina i tako iznova uspeva da prevari organizam. Ali to je već jedna druga priča…

NiT

Smoux

Filozof, stargejzer, zanesenjak i probisvet, zaljubljenik u naučnu fantastiku, horor i nauku, u postavljanje pitanja i traženje odgovora, u umetnost i sve što oslobađa um, donosi prosvetljenje i razvejava dogmatski mrak...

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *

three × 5 =