Y hromozom nestaje! Da li to znači da će muškarci izumreti? Y hromozom nestaje! Da li to znači da će muškarci izumreti?
Uprkos tome što je Y hromozom simbol muškosti, snaga i izdržljivost mu baš i nisu jače strane. Osim što u sebi nosi gen koji odlučuje... Y hromozom nestaje! Da li to znači da će muškarci izumreti?

Uprkos tome što je Y hromozom simbol muškosti, snaga i izdržljivost mu baš i nisu jače strane. Osim što u sebi nosi gen koji odlučuje o polu embriona, on je jedini hromozom koji uopšte nije neophodan za sam život. Žene bez njega žive sasvim fino.

Osim što izgleda da svoju ulogu završava onog momenta kada prenese gen SRY koji određuje da li će se embrion razviti u dečaka (XY) ili devojčicu (XX), Y hromozom pokazuje znakove rapidne degeneracije. Danas žene imaju dva sasvim normalna X hromozoma, dok se muški Y hromozom sparušio…

Ukoliko se njegova degeneracija nastavi ovim tempom nestaće za 4.6 miliona godina. To možda deluje kao mnogo vremena, ali baš i nije kada se uzme u obzir da život na Zemlji postoji preko 3.5 milijardi godina.

X i Y hromozom su nekad bili jednaki

Ipak, nije oduvek bilo tako. Pre nekih 166 miliona godina kod prvih sisara stvar je stajala sasvim drugačije. Rani “proto-Y” hromozom stajao je ponosno rame uz rame sa X hromozomom, bio je iste veličine i sadržao je iste gene. Međutim, Y hromozom je od starta imao jednu ključnu manu. Dok X hromozomi naseljavaju svaku ćeliju u paru (uvek ih ima po dve kopije), Y hromozoma uvek ima samo po jedan.

To znači da među genima koje Y hromozom nosi ne može biti mešanja i kombinovanja koje je ključno za otklanjanje štetnih mutacija i opstanak. Y hromozom se prenosi takav kakav je sa očeva na sinove od samog početka. Lišeni mogućnosti rekombinacije, geni Y hromozoma se vremenom degenerišu i polako nestaju jedan po jedan.

Y hromozom nestaje! Da li će muškarci izumreti?

Y hromozom je zaokružen crvenom bojom. Nalazi se pored X hromozoma koji je vidno veći. Foto: National Human Genome Research Institute.

Mehanizmi za zaustavljanje degeneracije

Uprkos tome, nova istraživanja pokazuju da je Y hromozom razvio određene mehanizme i strategije za usporavanje gubitka genetskog materijala. Neki od njih pokazuju potencijal da možda potpuno zaustave dalje propadanje.

Na primer, naučnici u Danskoj su nedavno, u studiji objavljenoj u magazinu PLoS Genetics, izvršili sekvenciranje delova Y hromozoma uzetih od 62 različita donora. Naučnici su na ispitanom uzorku uočili sklonost Y hromozoma ka velikoj strukturalnoj reorganizaciji kako bi se omogućila genska amplifikacija (genska duplikacija) – kako bi se dobilo više kopija gena, potpomoglo proizvođenje kvalitetnije sperme i ublažio gubitak gena.

Ista studija takođe je pokazala da je Y hromozom razvio neobičnu palindromsku strukturu. Palindromi Y hromozoma u osnovi su isto što i palindromi u jeziku – to su sekvence DNK koje se sa oba kraja “čitaju” isto, kao reč “ana”, ili “kapak”. To je još jedan mehanizam kojim se Y hromozom štiti od daljeg propadanja.

Naučnici su zabeležili i visoku stopu genske konverzije u okviru palindromskih sekvenci Y hromozoma. Ovo je u suštini copy – paste proces koji oštećenim genima omogućava popravku koristeći neoštećene bek-ap kopije kao šablon.

Posmatrajući i druge vrste (Y hromozom se javlja kod sisara i još nekih životinja) dolazimo do saznanja da je genska amplifikacija Y hromozoma široko zastupljen trend. Ovako duplirani geni igraju ključnu ulogu (makar kod glodara) u proizvodnji sperme i u održavanju srazmere među polovima. Prema studiji objavljenoj u magazinu Molecular Biology and Evolution, postoje dokazi da je povećanje broja kopija gena kod miševa rezultat prirodne selekcije.

Y hromozom je ipak osuđen na propast?

Po pitanju toga da li će Y hromozom nestati, u naučnoj zajednici su podeljena mišljenja. Jedni smatraju da odbrambeni mehanizmi Y hromozoma rade sasvim dobar posao u cilju njegovog očuvanja. Drugi su mišljenja da opstanak Y hromozoma uprkos svemu visi o koncu koji će svakog časa pući.

Y hromozom nestaje! Da li to znači da će muškarci izumreti?

Krtice nemaju Y hromozom. Wikipedia

 

Zagovornik stava da će Y hromozom nestati, Jenny Graves sa Univerziteta La Trobe u Australiji, tvrdi da je na duže staze Y hromozom neizbežno osuđen na propast, čak iako se ponekad drži duže nego što je očekivano. U svom naučnom radu iz 2016. godine ona ističe da su krtice i japanski pacovi (Tokudaia muenninki) u potpunosti izgubili Y hromozome i tvrdi da proces gubljenja ili stvaranja gena na Y hromozomima neizbežno vodi problemima sa plodnošću. Ovo zauzvrat može dovesti do stvaranja potpuno novih vrsta.

Šta će biti sa muškarcima?

U jednom poglavnju nove e-knjige “Intracytoplasmic sperm injection”, koja se bavi specijalnim metodom oplodnje jajne ćelije, tvrdi se da, čak i ako Y hromozom kod ljudi zaista nestane, to uopšte ne mora nužno da znači da će muškarci da izumiru. Čak i kod vrsta kod kojih je došlo do potpunog nestanka Y hromozoma muški i ženski pol su i dalje neophodni za reprodukciju.

U tim slučajevima SRY gen koji određuje pol jednostavno je pomeren u drugi hromozom. Drugim rečima, ove vrste proizvode mužjake čak i bez Y hromozoma. Međutim, to vremenom vodi degeneraciji i gubitku hromozoma u koji je SRY gen prešao. Gen koji određuje pol kao da osuđuje na propast svaki hromozom u kome se nađe.

Y hromozom je neophodan kada je reč o razmnožavanju ljudi na potpuno prirodan način, Međutim, mnogi geni koje on nosi u sebi uopšte nisu neophodni ukoliko se radi o medicinski potpomognutoj oplodnji. Ovo znači da bi genetski inženjering uskoro mogao da zameni genetsku funkciju Y hromozoma, omogućavajući istopolnim parovima i neplodnim muškarcima da dobiju potomstvo.

Treba naglasiti da, čak i ako bi tehnologija omogućila da se svi ljudi razmnožavaju na taj način, ljudska vrsta najverovatnije neće prestati da se reprodukuje prirodnim putem, sve dok bude plodnih jedinki.

Iako je ovo područje genetskih istraživanja mnogima zanimljivo, bez obzira na to što se oko njega vode brojne usijane debate, ipak nema mesta za brigu. Mi čak ne znamo ni da li će Y hromozom u potpunosti nestati. Po onome što znamo, čak i da se to dogodi, čovečanstvu će najverovatnije i dalje biti potrebni muškarci kako bi normana reprodukcija mogla da se nastavi.

S druge strane, fantazija nekih muškaraca o budućnosti u kojoj bi par odabranih srećnika služilo za plođenje svih žena na svetu, za sada ipak zvuči neverovatno. Bilo kako bilo, o tome ćemo brinuti za 4.6 miliona godina.

NiT: Članak je izvorno objavljen u magazinu The Conversation.

Smoux

Filozof, stargejzer, zanesenjak i probisvet, zaljubljenik u naučnu fantastiku, horor i nauku, u postavljanje pitanja i traženje odgovora, u umetnost i sve što oslobađa um, donosi prosvetljenje i razvejava dogmatski mrak...

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *

eleven + 13 =