Zašto su Sunce i Mesec iste veličine na nebu: Kakve su šanse da je ovo samo puka slučajnost?

Činejnica da Sunce i Mesec izgledaju kao da su iste veličine kada ih posmatramo sa Zemlje posebno raspaljuje maštu raznim teoretičarima zavere, ali i sujevernim ljudima. Zar je moguće da se ovde radi o pukoj slučajnosti? Kakve su uopšte šanse da se u kosmosu pojavi ovakva podudarnost?

Pravi razlog zašto su nam, posmatrani sa Zemlje, Sunce i Mesec iste veličine na nebu leži u tome što je prečnik Sunca 400 puta veći od Mesečevog, ali je Sunce takođe i 400 puta dalje.

Sistem Zemlja – Mesec (By Earth-image from NASA; arrangement by brews_ohare – NASA http://visibleearth.nasa.gov/, Public Domain, Link). Sunčev prečnik je 1.3914 miliona km, a Mesečev samo 3.474 km, dok je prečnik Zemlje 12.742 km. Prosečno rastojanje Sunca od Zemlje je 149.6 miliona km, a Meseca od Zemlje je 384.400 km.

Zahvaljujući ovoj neverovatnoj podudarnosti, mi ova dva nebeska objekta opažamo kao da su iste veličine. Upravo je zbog toga i totalno pomračenje Sunca moguće.

Niko zaista ne zna koje su šanse da se u nepojmljivoj veličini univerzuma ovakva podudarnost dogodi, s obzirom da niko ne zna ni koliko tačno ima planeta i zvezda. Astronomi su do sada otkrili tek nešto manje od 2.500 planeta u raznim solarnim sistemima, a o njihovim mesecima i dalje ne znamo baš mnogo. Za sada se pretpostavlja da su šanse prilično male. U skladu s time, ljudska civilizacija se može smatrati izuzetno srećnom što se nalazi upravo na ovoj planeti baš u ovo vreme, kada možemo posmatrati ovu neobičnu (ako ne i jedinstvenu) pojavu u kosmosu.

Ipak, verovali vi ili ne, to što su Sunce i Mesec iste veličine na nebu zaista jeste puka slučajnost i ništa više – uveravaju naučnici. Međutim, oni dodaju da nije oduvek bilo tako.

Interakcije sila između Zemlje i Meseca uzrok su usporavanja Zemljine rotacije i Mesečevog postepenog (spiralnog) udaljavanja od Zemlje – 2.5cm godišnje. U davnoj prošlosti Mesec je bio mnogo bliže našoj planeti, toliko blizu da je, tokom pomračenja, u potpunosti prekrivao Sunčev disk na nebu. Da je u to vreme bilo ljudi na našoj planeti da ovu pojavu posmatraju, oni uopšte ne bi videli Sunčevu koronu iza Mesečeve senke kakvu danas možemo da vidimo. Tada nisu postojala parcijalna pomračenja, već samo totalna pomračenja Sunca. Takođe, nekih 50 miliona godina od danas, neki budući ljudi moći će da posmatraju samo parcijalna (delimična) pomračenja Sunca, s obzirom da će Mesec biti mnogo udaljeniji od Zemlje nego što je sada.

Pomračenje Sunca (ilustracija Pixabay)

Osim toga, veličina Mesečevog diska na našem nebu nije uvek ista. Šta više, Mesec i Sunce su retko vizualno identične veličine. Mesečevo rastojanje od Zemlje varira i na mesečnom i na godišnjem nivou, s obzirom da je Mesečeva putanja oko Zemlje eliptična.

Prosečna udaljenost Meseca od zemlje je 384.402 km. Kada je najbliži Zemlji, Mesec se od nje nalazi na rastojanju od 356.700km, i izgleda nam za 12% veći nego kada je najdalji – na rastojanju od 406.300km od Zemlje. (By The original uploader was Tomruen at English Wikipedia – Transferred from en.wikipedia to Commons by Mike Peel using CommonsHelper., CC BY-SA 3.0, Link)

Zbog toga veličina Meseca na našem nebu stalno varira. Kada se Mesec nalazi na najdaljem rastojanju od Zemlje na svojoj eliptičnoj putanji, on nije dovoljno velik da prekrije Sunčev disk. Kada se pomračenje dogodi u tom periodu, mi iza Mesečeve senke vidimo deo Sunčevog diska u vidu prstena. Ovaj fenomen predstavlja parcijalno pomračenje Sunca. Tada ne dolazi do one tipične pomračine u po bela dana na koju se obično misli kada se govori o pomračenju Sunca. Ukoliko do pomračenja Sunca dođe kada je Mesec najbliži Zemlji na svojoj putanji, govorimo o totalnom pomračenju Sunca.

Delimično pomračenje Sunca (ilustracija Pixabay)

NiT