Život je postojao i pre 3.5 milijarde godina: Najstariji fosil na Zemlji otkriva da su prva bića živela bez kiseonika Život je postojao i pre 3.5 milijarde godina: Najstariji fosil na Zemlji otkriva da su prva bića živela bez kiseonika
Najstariji fosil pronađen na Zemlji dokazuje da je život postojao pre stvaranja atmosfere bogate kiseonikom, mnogo ranije nego što se mislilo da je to... Život je postojao i pre 3.5 milijarde godina: Najstariji fosil na Zemlji otkriva da su prva bića živela bez kiseonika

Najstariji fosil pronađen na Zemlji dokazuje da je život postojao pre stvaranja atmosfere bogate kiseonikom, mnogo ranije nego što se mislilo da je to uopšte moguće. Novo otkriće donosi novi model teorije o nastanku života na Zemlji, ali nas navodi da promenimo i način na koji posmatramo život bilo gde u svemiru.

Mikroskopski fosili u kamenu pronađeni u Zapadnoj Australiji predstavljaju najstariji direktan dokaz postojanja života na Zemlji pre 3.5 milijardi godina. Analiza mikrofosila koju sprovode istraživači UCLA i Univerziteta Wisconsin-Madison može produbiti naše razumevanje porekla života uopšte. Naučnici su svoju studiju ovog mikrofosila objavili u Decemru 2017. godine u magazinu PNAS (Proceedings of the National Academy of Sciences).

U datoj studiji, tim istraživača, koji predvodi J. William Schopf – profesor paleobiologije na UCLA i direktor Centra za Studije Evolucije i Porekla Života i John W. Valley – profesor geologije na Univerzitetu Wisconsin-Madison, proučavao je 11 uzoraka fosila iz pet različitih taksona (grupa živih bića). Ovi uzorci su prikupljeni iz prastarih stena i neki od njih pripadaju izumrloj vrsti mikroba i bakterija Archaea (iz Eona Arheja, Arheona, perioda od pre 4 – 2.5 milijardi godina), dok ostali mikrofosili pripadaju vrstama mikroorganizama koje možemo naći i danas, predstavljaju najstarija živa bića na Zemlji i osnovu samog života.

Kontroverzno otkriće

Ove uzorke profesor Schopf prikupio je još 1982. godine u arheološkom nalazištu Apex Chert u Australiji, jednom od retkih nalazišta u svetu u kojima su očuvani najstariji geološki dokazi Zemljine istorije. Međutim, njegove interpretacije ovog otkrića su u početku bile veoma osporavane u naučnom svetu.

Pronađenie mikrofosile je prof. Schopf prvi put opisao u naučnom magazinu Science 1993. godine, kada ih je identifikovao kao biološke organizme na osnovu njihovog jedinstvenog cilindričnog i končastog oblika. 2002. godine, objavio je i dodatne dokaze ove svoje tvrdnje. Međutim, njegovu tvrdnju da se ovde radi o biološkim entitetima, mnogi naučnici su osporavali. Oni su duboko verovali da je ovde ipak reč o mineralima.

Najnovija istraživanja otklanjaju sve sumnje i stavljaju tačku na ovu raspravu. Nova studija dokazuje:

  1. Da je zaista reč o najranijim oblicima života na Zemlji. Reč je o biološkim mikrofosilima, a ne mineralima.
  2. Neki od pronađenih mikroba su proizvodili metan, neki su koristili metan, a neki su vršili fotosintezu.
Život je postojo i pre 3.5 milijarde godina: Najstariji fosil na Zemlji otkriva da su prva bića živela bez kiseonika

Uzorak stene sa Apex Chert formacije u Zapadnoj Australiji predstavlja najstariji fosil pronađen na Zemlji.
Credit: Courtesy of John Valley, UW-Madison / eurekalert.org

Život na Zemlji

Studija istražuje strukturu praistorijskih mikroorganizama i zalazi u istoriju najstarijih nađenih oblika života. U njoj se ispituju uslovi pod kojima je život mogao da nastane i opstane na planeti bez kiseonika. Na taj način, ova studija je važna ne samo za izučavanje istorije naše planete i toga kako je život na Zemlji nastao, već menja i naše shvatanje života uopšte. Ovi nalazi mogu biti veoma važni i u potrazi za formama života izvan Zemlje, na drugim planetama. Ono redefiniše naš pojam uslova neophodnih za život. 

U uzorku stene pronađeno je nekoliko grupa primitivnih oblika života. Tim istraživača je identifikovao kompleksnu grupu mikroba: fototropne bakterije sposobne za fotosintezu – proces pretvaranja svetlosne energije u hemijsku energiju, Archaea koje proizvode metan i  Gammaproteobacteria koje konzumiraju metan. Veruje se da je, pre pojave kiseonika, metan bio važan deo rane Zemljine atmosfere. Kolonije bazirane na proizvodnji i konzumaciji metana bile su, dakle, značajni deo Zemljine biosfere u najranijem periodu. Prisustvo ovih bakterija dokazuje da su živi organizmi ovde postojali i pre nego što su na Zemlji formirani uslovi koje smo do sad smatrali neophodnim za život. 

Timu naučnika je bilo potrebno 10 godina da razviju metod tačne analize mikrofosila. Ovako stari fosili nikada do sad nisu bili podvrgnuti SIMS (Secondary ion mass spectrometry) analzi. 

Neke od ranijih studija koje je sproveo prof. Valley sa svojim timom pokazuju da su okeani tečne vode postojali na Zemlji čak i pre 4.3 milijardi godina – više od 800 miliona godina pre nego što su živeli najstariji pronađeni fosili, tj. samo 250 miliona godina nakon formiranja naše planete. “Još uvek nema direktnog dokaza da je život postojao pre 4.3 milijarde godina, ali nema razloga zašto ne bi postojao. To je nešto što bismo svi želeli da otkrijemo” – kaže Valley.

To nas navodi i na preispiivanje našeg shvatanja doba Hadeona, Eona koji je prethodio Arheonu (između 4.5 i 3.8 milijardi godina). Do sada se verovalo da su na Zemlji tada vladali pakleni uslovi, da je njena bila sačinjena od usijane lave, te da na njoj nije moglo biti ni vode, ni života.

Život u svemiru

Valley i Schopf predstavljaju deo Istraživačkog Konzorcijuma za Astrobiologiju u Wisconsin-u na NASA Institutu za Astrobiologiju, čiji je glavni cilj izučavanje porekla, prirode i budućnosti života na Zemlji i širom svemira. Studije poput ove pokazuju da život uopšte ne mora biti rezervisan samo za planete nalik Zemlji. Život može biti pojava uobičajena za bilo koji kutak Univerzuma, koliko god uslovi za njegovo postojanje delovali neprijateljski.

Osim toga, ovakva istraživanja nam govore da je život započeo mnogo ranije – koliko ranije, to niko ne zna – i potvrđuju da “uopšte nije toliko teško da primitivni oblici života nastanu i evoluiraju u naprednije oblike” – kaže Schopf. Sama činjenica da je život na Zemlji postojao pre 3.5 milijardi godina – samo milijardu godina nakon njenog nastanka, je prosto fantastična.

Ovo istraživanje baca senku na naše ranije mišljenje kako su za nastanak života potrebni specijalni, nesvakidašnji uslovi, spoj neverovatnih okolnosti koji se događa jednom u bezbroj slučajeva. Sada znamo da nastanak života možda uopšte ne traži neke posebne uslove. Život može nastati bilo kad i bilo gde. Pitanje je samo da li bismo mi uvek znali da ga prepoznamo.

“Ova studija je bila 10 puta teža i zahtevnija nego što sam mogao da pretpostavim, ali je urodila plodom zahvaljujući posvećenim ljudima koji su ovim bili uzbuđeni od prvog dana. Mislim da će od danas naučnici mnogo više analizirati uzorke mikrofosila sa Zemlje, ali i sa drugih planeta” – dodaje Valley.

NiT
foto ilustracija: wikimedia commons

Smoux

Filozof, stargejzer, zanesenjak i probisvet, zaljubljenik u naučnu fantastiku, horor i nauku, u postavljanje pitanja i traženje odgovora, u umetnost i sve što oslobađa um, donosi prosvetljenje i razvejava dogmatski mrak...

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *

two × one =